Динкић демантује Илића, Илић не одступа

Млађан Динкић је јуче демантовао тврдње Велимира Илића изнете у интервјуу за наш лист да је као ресорни министар дао сагласност за уговарање енергетског споразума са Русијом.

Министар у две претходне владе и потписник споразума са Русијом Илић је за „Политику” рекао да су „за гасни споразум сагласност дали законодавство, Министарство финансија, Министарство за економске односе са иностранством и Министарство енергетике”, те да је његово министарство дало урбанистичку сагласност за трасу. Како је навео, министар Млађан Динкић је „званично потписао у име свог министарства и дао сагласност као ресорни министар за одређени сегмент и упутио на владу са својим одобрењем”.

Ову тврдњу министар Млађан Динкић демантује, како преноси Б92, и каже да је он својевремено и напустио радну групу која је одређивала цену, јер се са одлукама није слагао. За ниску цену НИС-а треба питати Коштуничин ДСС и Велимира Илића, каже Динкић.

Велимир Илић је за наш лист рекао да је цена по којој НИС треба да буде продат Русима умањена за вредност коју ће Руси уложити у градњу гасовода „Јужни ток” кроз Србију, те да су наши стручњаци проценили и влада прихватила да се НИС прода Русима за 400 милиона евра.

Динкић тврди, да подсетимо, да би то био „поклон” Русима, јер је процењена вредност српске нафтне компаније (коју је, осам месеци после потписивања споразума у Москви, недавно утврдио „Дилоит и Туш”) 2,2 милијарде евра.

Око овог аранжмана, чини се, има доста непознаница, а једна од њих је и капацитет гасовода кроз Србију. Млађан Динкић сматра да је капацитет гасовода кроз Србију од 10 милијарди кубних метара годишње (у Споразуму се наводи да је реч о најмање 10 милијарди кубика) недовољан да би то био магистрални гасовод, те да би га требало повећати на 15 до 18 милијарди кубика.

У разговору за „Политику” Велимир Илић је истакао да је „Јужни ток” магистрални гасовод и да ни његов капацитет није непознаница. Како је навео, Руси су рекли „најмање 10 милијарди кубика, а ми смо тражили да буде 20”.

„Они су рекли да није спорно ни 20, али је 10 било дефинисано, што је знатно више с обзиром да Србија троши око 2,5 милијарде кубика. У сваком случају, капацитет је остао да се испреговара и за то није касно с обзиром да пројекат још није урађен”, рекао је Илић.