Црни лабуд за Зеленског

Биљана Митриновић Рашевић

Зеленском се догодио „црни лабуд”. Није баш да се није могло предвидети да ће једном нешто кренути по злу за украјинског председника, али како то иначе бива са „црним лабудовима” – дошао је непредвиђено и са неочекиване стране. И доноси несагледиве последице.

Догађај од великог значаја за Зеленског, који је почетак краја његове приче, отелотворен је у лику члана Представничког дома са Флориде Мета Геца, који је само један млади конгресмен који не да ни цент Украјини. Овај Трампов сарадник је био толико упоран да је у понедељак покренуо ретко коришћену процедуру и уз помоћ демократа и мале групе републиканаца успео да смени једног од двојице председавајућих у Конгресу. Да ствар буде гора – представника својих – републиканаца Кевина Макартија. И тако се и Вашингтону догодио мали „црни лабуд”, јер никада ниједан председавајући Представничког дома није смењен због захтева својих партијских колега.

МАЛИ ГЕЦ: Дакле, Мали Гец, како га зову (његов отац је био истакнути политичар на Флориди и председник локалног Сената) „скинуо” је трећег човека у држави – иако нико није веровао да ће успети. Према америчком уставу, председавајући Представничког дома је други по реду у низу за председнички положај, после потпредседника САД. Док су конгресмени (а међу њима је био и Мали Гец) писали резолуције да се одмах прекине свака подршка Украјини како би је убедили да преговара, Зеленски се није осећао угрожено, јер су демократе увек „за”. Али Макартија је то коштало важног места јер није испунио обећање да ће смањити трошкове.

Он је и иначе био склон договорима с демократама, о Путину мисли исто што и Бајден и прошао је изборни пакао док га у 15. кругу гласања нису изабрали на функцију с које је био приморан да оде. Међу страначким побуњеницима који су били против њега, Гец је опет имао лавовску улогу. Сада је уз помоћ Макартија изгласан привремени буџет, али без новца за Украјину. То још није крај за Зеленског, али је почело ситно да се броји. Пентагон је израчунао да је остало новца за још два месеца подршке Кијеву.

ЕВРОПСКЕ МУКЕ: Главно питање је колико ће још Европа издржати. Након што је Вашингтон одлучио да жртвује подршку Украјини како би спречио блокаду властите владе, европски лидери сада знају да ће се суочити с притиском да, макар привремено, преузму водећу улогу у подршци Кијеву. Ако САД одустану сасвим – уколико буду одржани председнички избори и на њима победи Трамп – Зеленски је први који ће то осетити. Али то је већ крај.

Пре њега остаје сумња држава ЕУ да ли ће, како и колико моћи да замене САД уколико се оне повуку. Слабост војне индустрије је озбиљна препрека, а дипломатска и политичка страна питања ће, такође, постати проблем. Зеленски обећава да ће се Украјина и даље борити „до победе” и да његова спремност да се супротстави Русији нема рок трајања. Шеф европске дипломатије Борељ, који је добро плаћен да буде оптимистичан, у Кијеву је рекао да је дубоко изненађен одлуком америчког Kонгреса, али да ће Брисел наставити и чак повећати подршку Кијеву.

Али проблеми ЕУ су такве природе да, што је вербално више посвећена помоћи Украјини, то је мања њена способност да јој стварно пружи војну и економску подршку.

СЛОВАЧКА ПОБУНА: Словаци су на изборима послали јасну поруку о границама европске подршке Украјини: гласали су за бившег премијера Роберта Фица, који је енергично водио кампању против антируских санкција и обећао да Братислава неће послати више ниједан метак Кијеву. Пољска се већ толико „наоштрила” на Украјину, што због избеглица, што због жита, да је питање да ли ће се после одржаних парламентарних избора уопште моћи вратити на стари курс према Украјини. И Варшава је претила да од наоружања нема више било шта да пошаље преко границе, али је под притиском САД мало ублажила став, па ће слати још нешто старог наоружања. Орбан је толико затегао да је Украјина морала да скине мађарску ОТП банку са листе спонзора рата (јер сарађује с Русијом) како би Будимпешта укинула вето с пакета ЕУ војне помоћи Кијеву у вредности од 500 милиона евра.

Бирајући између појединачног властитог опстанка држава и жртвовања свега зарад Украјине, европске чланице су сада на тесту како ће се опредељивати усред економске стагнације, високе инфлације и буџетских ограничења. ЕУ је обећала да ће Украјини обезбедити милион граната до следећег пролећа. Пола године је већ прошло, а унија је испоручила само четвртину обећаног, и то из властитих резерви. Што се тиче производње, стручњаци кажу да европска одбрамбена индустрија тренутно може да произведе само пет до 10 одсто артиљеријских граната потребних Украјини.

Не треба заборавити да САД обезбеђују резолутну политичку подршку интересима Кијева и управо је та подршка и догурала ЕУ до плаћања толиког финансијског терета. А све због страха да ће Вашингтон одбацити своје обавезе према НАТО-у. Да ли је интерес ЕУ заиста био да НАТО дође пред врата Москве – питање је које ће се сада све чешће постављати у европским престоницама.