Дан Хамасове освете

Бошко Јакшић

Палестински Хамас покренуо је изненадну војну акцију која је шокирала Израел.

Војно крило палестинске исламистичке групе које управља појасом Газе, Бригаде ал Касама, описале су напад из ваздуха, са копна и мора као одговор на деценијама дугу репресију која је врхунац доживела „скрнављењем” јерусалимске џамије Ал Акса, треће најсветије у исламу, и појачаним насиљем против Палестинаца на окупираној Западној обали.

„Ово је дан највеће битке да се оконча последња окупација на Земљи”, поручио је Палестинцима Хамасов војни командант Мухамед Деиф. „Свако ко има оружје треба да га узме. Дошло је време.”

Јасно је да палестински исламисти, упркос подршке Ирана, немају ни оружане ни људске потенцијале за такву победу, али све говори да је операција била дуже планирана. Испаљено је најмање 2.500 ракета (Хамас тврди 5.000), од којих су неке стигле и до Тел Авива и Јерусалима, а први пут су припадници Хамаса ушли на израелску територију. Израелска полиција процењује да је око 60 палестинских „терориста” распоређено на 14 локација где су жестоке борбе у току.

„Ово није такозвана војна операција, не још једна рунда борби, ово је рат у коме ћемо победити”, изјавио је премијер Бенјамин Нетанјаху обећавајући да ће непријатељ платити цену „какву никада није доживео”. Извесно је да ће влада доспети под бараж критика јер су нападачи у кратком року нанели незапамћено велике губитке јеврејском становништву, док непознат број израелских војника радикални Исламски џихад држи као таоце у Гази.

Погибија најмање 40 Израелаца, махом становника области према граници са Газом, али и припадника полиције, и рањавање више од 500 навели су министра унутрашње безбедности Итамара Бен-Гвира да прогласи ванредно стање у читавој земљи. Министар одбране Јоав Галант наредио је хитну мобилизацију, а десетине хиљада су позване из резерве. Позиву су се одазвали и они који су то раније одбијали због контроверзног плана премијера Нетанјахуа да Врховни суд стави под контролу извршне власти.

Израел је одмах покренуо операцију „Мачеви од гвожђа” како би заштитио цивиле, али и да би покушао да се освети за неочекивани напад. Подигнути су борбени авиони па је Газа доспела под бараже ракета. Израел саопштава да је погођено 17 војних положаја и четири командна центра. Интензитет напада пореди се са временом последњег великог оружаног сукоба у Гази лета 2021.

Израел је појас Газе окупирао у рату 1967, али га је тадашњи премијер Аријел Шарон 2005. предао Палестинцима на самоуправу. Енклавом уз Медитеран од 2007. управља исламистички Хамас, често уз подршку радикалног Исламског џихада. Од 2014. забележено је пет ратова за Газу.

Нападачи су овога пута искористили фактор изненађења изазивајући хаос и конфузију широм Израела. Да ли је то само реаговање на многобројне провокације код џамије Ал Акса, укључујући и недавни када су стотине јеврејских насељеника Западне обале упали у комплекс, док је полиција Палестинцима забранила приступ трећем најсветијем месту ислама?

У јучерашњем нападу има много симболике. Да ли је војна операција Хамаса планирана као допринос сећању на октобарски рат, чија се 50. годишњица управо обележава ових дана?

Египатски напад, који је тада шокирао Израел, догодио се на велики јеврејски празник Јом Кипур, и показао да Израел може да буде затечен, а да Арапи умеју да се боре. Операција из Газе покренута је не само на шабат, јеврејски дан одмора, већ и на дан Симхат Тора којим се слави крај једнонедељног празника Сукот. Напад је изненадио Израел колико и рат пре пола века. У оба случаја израелске безбедносне службе су затајиле.

Палестинци који су упали на територију Израела, где држе под контролом неколико места, неће се ту дуго издржати. Или ће бити убијени или ће се повући, али Нетанјахуову владу чека да одговори како је била затечена као и тежак тест око судбине војника који су узети као таоци . Или ће се организовати нека спасилачка операција какве су специјалци имали у прошлости, или ће криза бити пребачена у раван преговарања уз посредовање неке треће стране, могуће Катара. Обе опције су ризичне.

Запад је осудио Хамасов напад, свет позива на хитну деескализацију конфликта, али то је мало вероватно пошто Нетанјахуова влада мора да се покрије због очигледног безбедносног промашаја. Повређеног поноса због оволиког броја жртава, Израел се неће устручавати од прекомерне употребе силе, као што је био случај током рата у Гази крајем 2008, када је убијено близу 1.500 Палестинаца, махом цивила, док је Израел имао само 13 жртава, укључујући четири због „пријатељске ватре”. Примирје је могуће тек за дан-два.