Са пута по Словенији

Занимљиво је посетити републике које су биле у саставу бивше Југославије. Словенија, са језерима, планинама, бањама па и крајичком мора, одувек је била туристички атрактивна.
Већ на граници приметићете ознаку да сте у једној од земаља Европске уније. О путевима не треба ни да се говори, сви изгледају као да су јуче завршени последњи радови.
Љубљана, главни град, нуди вам интересантан садржај већ када се нађете на Прешерновом тргу.

Река Љубљаница има неколико мостова. Ресторани, тржни центри, катедрале, музеји учиниће да проведете сате и сате обилазећи их. Можете да користите и возић који ће вас одвести са трга до жељених места у граду. Туристички бирои нуде бесплатне публикације о сваком месту које планирате да посетите, на ком језику желите.

У Словенији је све близу тако да у једном дану можете да разгледате ботаничку башту у Камнику, да стигнете до чувене Логарске долине или да се попнете до дома на Окрешљу на висини од 1.396 метара. Ту ћете направити леп снимак водопада Ринка. У подножју Камнишких Алпи постоје многобројне могућности да посетите неки од врхова. Стазе су обележене и нећете залутати, увек ћете бити обавештени колико вам је времена потребно да стигнете до одредишта. Нема разбацаних папира ни пластичних боца, али зато ћете видети читаве породице које хитају да освајају врхове. У Словенији се, иначе, користи сваки слободан тренутак за боравак у природи.

Крањска гора делује као да је из бајке. Преплављена је туристима из Европе, Јапана, Израела... Велики је избор хотела у долини и домова близу Вршича на висини од 1.611 метара. Одавде је леп поглед на неке од врхова огранака Јулијских Алпа. Уживаћете у погледу на ајдовску деклицу – лик девојке уклесан у стени. Према веровању, он је путоказ да брже и са лакоћом стигнете до одређених висина и стаза.

Куће у долини су украшене разним цветним детаљима, најчешће мушкатлама, и делују задовољно и опуштено, баш као и мештани.

У Кобариду је музеј посвећен страдањима у Првом светском рату. Ту су се сукобиле италијанска и аустроугарска војска. Један од ратних извештача био је и Ернест Хемингвеј, чија слика се налази у музеју, а утисци из ратовања били су тема романа "Збогом оружје". Музеј је, иначе, основан и отворен тек 1990. године, а слику о суровости рата допуњује и филм на видеу.

Овде је и спомен костурница 7.014 италијанских војника, саграђена још у време Бенита Мусолинија, 1938. године. Тешко је замислити да су места са природним лепотама била попришта покоља. Многобројни туристи из Италије долазе да сазнају још понешто о својим храбрим прецима који су овде потучени и потиснути до реке Пјаве.

Једно од значајних места у Церкном је у стенама саграђена чувена болница "Фрања" у којој су се лечили рањени Словенци из Другог светског рата, а коју Немци никада нису пронашли.

Ако свратите до Постојне, можете да посетите сам град, или да одете до Постојнске или Шкоцијанске јаме, једног од чуда природе. Пењући се степеницама, којих је око 500, пажљиво ћете слушати исцрпна објашњења о пећини препуној необичних детаља и украса.

У вечерњим часовима трг у Постојни испуни се гледаоцима, привученим занимљивим позоришним или музичким представама.

Пошто је море близу, неизоставно га треба посетити; наравно, све је лако и једноставно захваљујући добрим путевима. Посета Пирану, Копру, Анкарану, употпуниће обилазак морске обале Словеније. Различити господари и државе кретали су се овим просторима (Млетачка Република, Французи, затим Аустријанци до 1918. године, Италијани до завршетка Другог светског рата, затим су били у саставу Југославије, а данас су независна држава).

Неизбежан је повратак преко Врхнике, по чијим су се путевима, како каже легенда, кретали и Аргонаути тражећи златно руно. Ту је музеј техничких достигнућа у којем су, између осталог, изложени различити модели аутомобила које је користио Јосип Броз Тито.

У Врхники би требало посетити и музеј Ивана Цанкара, смештен у његовој родној кући, веома скромно намештеној.

Неколико преосталих сати у Љубљани можете да искористите за посету тврђави одакле је леп поглед на град, да разгледате изложбе и продавнице сувенира.

Неизбежан је утисак да су ови људи, дојучерашњи житељи заједничке Југославије, успели да се изборе за добар и успешан живот, захваљујући дисциплини, стрпљењу и вредноћи, а сигурно и уз добре визионаре.