Прокоп опет у процепу

Завршетак београдске железничке станице Прокоп и изградња пропратног комерцијалног центра опет су, по ко зна који пут у последње три деценије, доведени у питање. Влада Србије није дала сагласност на мартовски уговор између Железница Србије и „Енергопројекта”, нити ће, по свему судећи, то учинити. Јер, власништво над бетонском плочом која прекрива колосеке не може да се пренесе на „Енергопројект”. Као и под којим условима ће градити Прокоп требало би да буде разјашњено наредних дана. Мада није искључена могућност да држава преузме на себе завршетак „Скадра на Бојани”, како многи с правом називају тај пројекат.

Дирекција за имовину није прихватила да се „Енергопројект” укњижи као власник плоче на којој би саградио комерцијални центар од 128.000 квадратних метара, јер за то нема законског основа, каже Миланко Шаранчић, директор Железница Србије. Градско грађевинско земљиште, како се плоча третира, може да буде уступљена само на коришћење.

– Једино решење да „Енергопројект” остане у послу, онако како је предвиђено тендерским условима, јесте да одустане од власништва над плочом. О томе ћемо разговарати крајем недеље – рекао је јуче Шаранчић и додао да је та фирма већ припремила градилиште за наставак радова.

Оваj проблем за „Енергопројект” није неочекиван, али је чињеница да банкама које финансирају пројекат морају да приложе „нешто као хипотеку”.

– У време уговарања посла разговарали смо о неколико модела партнерства. Предлагали смо суинвеститорство „Енергопројекта” и Железница. То је одбијено. Остало је да „Енергопројект” сам финансира пројекат, али да нам се пренесе власништво над плочом, што се испоставило као немогуће – објашњава Миодраг Зечевић, директор Маркетинга „Енергопројекта”. – Преговараћемо све док се ти договори крећу искључиво у оквирима тендера.

Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, гостујући у прошлонедељном „Политикином” Пословном клубу био је јасан: „Радови морају одмах да почну. Уговор са ’Енергопројектом’ овакав какав је треба поништити, јер та грађевинска фирма не може да постане власник плоче. Држава Прокоп мора да финансира сама, било путем комерцијалних кредита или да плочу да под закуп.”

Министар за инфраструктуру нема ништа против да „Енергопројект” гради станицу, па и да, ако му одговара, узме плочу под закуп.

Требало би подсетити да је тендер за уступање права градње у Прокопу 2005. године расписан управо зато што Железнице Србије нису имале новца да саме заврше железничку станицу. Испоставило се да за њу треба обезбедити око 80 милиона евра, док изградња пратећег пословно-комерцијалног центра кошта око 150 милиона евра.

Милутин Мркоњић, међутим, најављује да ће преиспитати анализу ЦИП-а и Железница Србије, према којој за завршетак шест перона и десет колосека, као и опремање станице треба издвојити толики новац. Он тврди да завршетак станице не може да кошта више од 35 милиона евра.

У сваком случају, према уговору који је још на снази, има обавезу да заврши станицу, а заузврат добија право градње 128.000 квадратних метара пословног простора на великој бетонској плочи.

Раније је било речи да је „Енергопројект” обезбедио подршку банака за финансирање, тако да новац не мањка, због чега су протекле три деценије радови неколико пута прекидани. Град и Република су коначно у овом пројекту уочили заједнички интерес, па је градска Дирекција за грађевинско земљиште прихватила да од накнаде за уређење земљишта, која према грубој процени износи око 28 милиона евра, одбије део који су Железнице уложиле у инфраструктуру, као и да изгради прилазне путеве са нишког аутопута и Булевара кнеза Александра.

Иако се „Енергопројект” стриктно држи тендерских оквира, за разлику од првопласираног „Тригранита”, са којим су преговори прекинути управо због захтева који су превазилазили тендерске услове, радови најављени за ову јесен још нису почели.

По свему судећи, и ова грађевинска сезона за београдску железничку станицу је изгубљена.