Није лако сачувати добре идеје од плагијатора

Олгa Алеман је правни експерт у Одељењу за одрживи развој и међународну сарадњу у Швајцарском савезном институту за интелектуалну својину. Овом податку додајмо подсећање да је земља из које она долази један од лидера у области заштите интелектуалне својине. И најважније за наше углавном млађе људе, који утиру пут ка свом послу радећи у старапима, Олга Алеман је недавно предводила тим врхунских швајцарских стручњака који су у Научнотехнолошком парку на Звездари одржали два предавања. Једно о лиценцирању, друго о трансферу технологије из истраживачких лабораторија на тржиште, јер, како је стално истицано, заштита интелектуалне својине је заштита бизниса.

Долазак експерата и прича о чувању интелектуалне својине у ширењу бизниса, наставак је вишегодишње сарадње нашег Научнотехнолошког парка са колегама и спроводи се уз подршку швајцарске владе. Под окриљем овог пројекта овдашњи стартапи имају менторску и финансијску подршку експерата када им је најпотребнија – на почетку.

Kада неко развија нови производ или услугу, има концепт, прототип, развијен пословни модел нема сумње да ће се увек наћи и они који ће желети да „копирају тај успех” и продају туђе идеје као своје, подсећа правни експерт из швајцарског института. У зависности од околности, оружје у тој борби, могу бити патенти, жигови, индустријски дизајн или ауторска права.

– До сада смо одржали 29 обука за више од 800 учесника и направили 97 персонализованих извештаја о интелектуалној својини. Kао резултат тога поднете су четири пријаве патента, 30 жигова, три пријаве за заштиту индустријског дизајна и више од 20 ауторских права. Стартапи из Србије имају потенцијал не само на регионалном тржишту, већ и на међународном нивоу, захваљујући високом степену образовања у Србији, релативно јефтиној радној снази у поређењу са западним земљама. Знатан допринос су и улагања државе у стварање окружења које погодује развоју пословања, као што су технопаркови, бизнис акцелератори и друге могућности. Примећујем да су стартапи из Србије изузетно прилагодљиви изазовним економским условима и веома креативни да препознају своју прилику – наглашава Олгa Алеман. Наводи да је образовна структура стартапа прилично разнолика – од факултетски образованих програмера, хемичара и биолога, различитих старосних доби, по годинама: од студената до средовечних људи.

– Уочавамо знатно побољшање у познавању улоге интелектуалне својине код запослених у технопарковима. Сада су већ у раној фази свеснији значаја интелектуалне својине, с обзиром на то да је ова тема кључна за учинак компанија. Подршку и менторство у вези са интелектуалном својином стартапи сада добијају систематски. Не правимо правне експерте од стартапа и не саветујемо компаније да своја права заштите више него што је неопходно, али им помажемо да донесу пословну одлуку на основу идеја и адекватног знања – уверава Алеман.

Као добар познавалац наших компанија које тек амбициозно утиру пут ка успешнима а ослонили су се на швајцарско искуство Олга Алемани као пример наводи стартап „Војс тојс” – оригинални систем за терапију говора и сензомоторичку стимулацију. У питању су паметне терапеутске играчке за децу оштећеног слуха и кашњењем у развоју говора, које реагују на глас и покрете детета емитовањем светла, звукова и вибрација, мотивишући корисника да користи глас, чула и моторику у тродимензионалном простору. Запазила је и стартап „Смартсy” а њихов изум је паметна кућица за чување паса у јавном простору, где су безбедни док су им власници у трговини или банци.

– Иновације настају тамо где постоји размена знања и комуникација. Потребно је да постоји разговор представника универзитета, истраживачких института, организација за подршку пословању, индустрије, државних организација, приватног сектора, правних саветника и друштва. А друго, правила игре морају да буду јасна за све актере. То је лакше рећи него спровести у пракси, али крајњи циљ овог пројекта је међусобно повезивање кључних актера и стварање истог нивоа свести код њих о улози интелектуалне својине у иновацијама. А та улога је значајна. Ако успемо да створимо такву добру мрежу – која и не мора да буде правно формализована – она ће у будућности бити врло одржива – верује швајцарски стручњак.

– Примера ради, у току овог пројекта успостављена је одлична сарадња између НТП Београд и Завода за интелектуалну својину Србије. Стартапи могу од завода да добију много бесплатних информација и савета. ЗИС има директан приступ иновативним компанијама и може боље да преноси информације о интелектуалној својини. На тај начин постигнута је обострана корист и уверена сам да ће се ова сарадња наставити и након реализације пројекта – уверена је Олга Алеман.

Имајући у виду све масовније коришћење вештачке интелигенције, која често доводи у питање традиционалне норме ауторског права и патента, Олга Алеман објашњава како се на то гледа у Швајцарској.

– Наш институт због тога сарађује са Центром за право интелектуалне својине и конкуренције на Универзитету у Цириху. Организовали смо три онлајн радионице и једну радионицу на терену са експертима из академске заједнице, привреде и државне управе. Циљ је био да идентификујемо теме у области вештачке интелигенције и интелектуалне својине које ће пре или касније бити од значаја и за нас. Kао резултат тога, испланирано је други део пројекта обухвати три студије. Две од њих се тренутно спроводе: једна се бави питањем алтернативних начина заштите софтвера у ситуацији када сам софтвер почиње да производи софтвер. Тема друге студије је „Генеративна вештачка интелигенција и ауторско право”. Резултати ове репрезентативне анкете свих релевантних актера пружиће нам емпиријску основу за потенцијалне будуће предлоге измена закона о интелектуалној својини. Трећа студија почиње 2024. године и бавиће се утицајем вештачке интелигенције на систем патената – најављује правни експерт у Швајцарском савезном институту за интелектуалну својину.