Рано за причу о подели Косова

Председник Србије Борис Тадић (који је пре два дана изјавио да је и подела Косова једна од легитимних могућности, али тек када буду исцрпљене све друге опције за решење статуса Косова) није требало да се изјашњава о тој могућности – заговорници поделе покрајине кажу не још, а противници додају – ни сад, ни било кад.

Тренутак у коме Србија ишчекује гласање Генералне скупштине Уједињених нација о иницијативи за тражење мишљења Међународног суда правде о легалности проглашења независности Косова, слажу се и једни и други није добар да у њему Београд поручује како би, можда, пристао и на мање од онога што је до сада захтевао.

Они који су Тадића јуче критиковали због изненадног помињања поделе тврде да се тиме битно урушавају шансе Србије да придобије већину у Генералној скупштини УН за своју иницијативу. Прича о подели, сматрају на тој страни, подрива све досадашње дипломатске напоре Србије да придобије чланице Скупштине на своју страну. Овакви тонови из Београда, тврди ова струја, могли би да се протумаче као промена досадашње политике и омекшавање Србије које би могло да омекша и подршку оних земаља које су се до сада успешно опирале јаком притиску Запада да признају Косово.

С друге стране, заговорници поделе Косова тврде да је са изношењем у јавност овакве идеје, када већ није поменута пре неколико година, требало сачекати макар до одлуке Међународног суда правде. Преурањена порука Београда, могла би, сматрају они да умањи шансе за успех овог решења.

„Ова изјава за мене је изненађење, позитивно, јер је то једино реално решење и једина свежа идеја, али ипак преурањена”, каже бивши шеф дипломатије Горан Свилановић и објашњава: „О подели је требало говорити тек пошто добијемо мишљење Међународног суда правде, за годину-две, јер се бојим да ће предлог сада наићи на отпор, пре свега у домаћој јавности. Не знам зашто је Тадић то сада изјавио, али можда је то урадио управо да би полако припремио јавност и на ту опцију”.

Тадићева изјава о подели, процењује наш саговорник, неће негативно утицати на српску иницијативу пред Генералном скупштином УН, и може „ситуацију чак и релаксирати”.

„Идеја о подели Косова не ремети српску иницијативу у УН, напротив, може јој чак и помоћи када они који о иницијативи одлучују буду видели шта иза ње иде”, каже Свилановић и истиче: „Али, када и ако та иницијатива дође на дневни ред, јавности се мора сасвим искрено и јасно рећи да подела значи да Србија мора да призна независност оног другог дела Косова које буде припало Албанцима и да више не полаже никакво право на њега. То је то”.

Најгласнији Тадићеви критичари, смештени углавном на десном крилу политичке сцене (радикали и народњаци), али и Либерално-демократска партија Чедомира Јовановића, јуче су пре свега указивали да би овакво решење било противно Уставу Србије. У својим реакцијама странке одбијају поделу Косова из неколико разлога: једни сматрају да би Србија сада добила мало, мање него што је могла раније када су такве идеје незванично биле у оптицају (Велимир Илић), други мисле да се иза идеје о подели крије пристајање на независност Косова (СРС), или да би се после поделе Косова могло поставити питање поделе остатка Србије и да то генерално није решење у европском духу (ЛДП).

Поделу одлучно одбија и Демократска странка Србије Војислава Коштунице, који се у време док је био премијер оштро противио овом решењу, иако су га више пута оптуживали његови политички противници да је његова странка незванично предлагала поделу током преговора (овакве оптужбе и данас износи Свилановић, тврдећи да су у преговарачком тиму седели људи који су предлагали поделу Косова, иако су јавно говорили да су против ње). Коштуница је, како се говорило, поделу апсолутно одбијао чак и када му је у незваничним разговорима поручивано да ће ако не пристане на њу изгубити цело Косово, тврдивши да се Косово може одбранити једино тврдим ставом.

„За нас је то било и јесте неприхватљиво и ми никада нисмо предлагали поделу”, тврди Душан Пророковић, бивши државни секретар за Космет.

На подсећање да је пре две године о подели као могућем решењу говорила и Санда Рашковић-Ивић, тада председница Координационог центра за Косово и Метохију и потпредседница ДСС-а, Пророковић одговара да се то дешавало на средини преговора и да је она само „цитирала” изјаве неких страних званичника са којима је тада разговарала.

„Прича о подели било је и 2002. године и њих су износили, незванично, политичари који су лобирали за ту идеју и то чак нису биле иницијативе њихових држава већ њихове личне”, тврди Пророковић.

Највише што је ДСС предлагао, каже он била је функционална подела Косова, коју је Слободан Самарџић, тадашњи саветник тадашњег премијера, уградио у план Владе Србије за КиМ.

„Ту се радило о функционалном одвајању, а не о територијалном, о дуалном систему власти, без поделе”, објашњава Пророковић и додаје: „Правно гледано подела је противуставна, а политички – није ми јасно зашто се то предлаже усред српске иницијативе којој ће само шкодити. Они који су нас до сада подржавали питаће се зашто би то даље чинили када ми сада мењамо политику. Ако којим случајем има потребе за предлогом о подели, онда је требало сачекати после Скупштине УН”, истиче Пророковић.

За разлику од Свилановића, Пророковић сматра да ће евентуална подела Косова дестабилизовати регион и утицати на стање у Македонији и пре свега у Босни. Подела Косова директно би, сматра он, утицала на статус Републике Српске и евентуално прекрајање граница у Босни.

„Подела драматизује ситуацију у читавом региону, а Русија и Америка, гледају регион у целини”, истиче наш саговорник аргументујући тврдњу да ни великим силама овај предлог не би морао да буде близак.

Сасвим супротно тврди Свилановић. Подела би, каже, могла да буде савршен излаз и за Америку и за Русију, а поготово за ЕУ која нема начина да имплементира Еулекс. Подела, тврди он, ако до ње дође, неће утицати ни на земље у региону, јер би њој морале да претходе чврсте гаранције са свих страна да се таква решења неће преливати на Републику Српску, али ни на југ Србије.

„Куда би ишле границе, то је нешто о чему се сада не може говорити, али да ће апетити порасти на све стране, то се може очекивати”, каже Свилановић.

Да преговори о евентуалној „корекцији граница” како поделу назива Свилановић, не би били нимало лаки и да не би били ни кратки, најбоље илуструје и јучерашња реакција косовских Албанаца који Тадићеву изјаву коментаришу као потпуно неприхватљиву.

„Нова прекрајања граница нису добра ни за Европу ни за Балкан”, објаснио је албански став Јакуп Краснићи, председник Скупштине Косова.  

Албанци су на сличан начин реаговали и у неколико претходних прилика у којима је подела искрсавала као предлог, па чак и онда када се незванично говорило да такве идеје потичу баш са њихове стране.

Ауторство над идејом о подели Косова албанска страна до сада је одбијала једнако жустро колико и српска или пак међународна заједница чији су званичници у неколико наврата истицали да ће се сложити са сваким решењем са којим се сложе ове две стране, макар то била и подела.

Последњи пут када је ова тема озбиљно била на дневном реду, у време посредовања „европске тројке”, „кривицу” за убацивање поделе у игру Албанци су пребацивали на Србе, а ови су „лоптицу” враћали назад. И једни и други оптуживали су другу страну да прижељкује поделу али да се нећка како би добила више. Незванично су у јавност долазиле информације да Срби „нећкањем” покушавају да потисну Албанце јужније од Ибра, а да ови опет своје одбијање користе да би Србе задржали на Ибру. У свакој варијанти се спекулисало да би једино подела по Ибру имала шансу за миран епилог, а да би све остало значило нове жртве. Њих, у случају договорене поделе, сматра Свилановић, неће бити јер ће процес подразумевати и чврсте гаранције да неће бити инцидената и да ће Србима који буду у албанском делу бити гарантована макар онолико права и безбедности колико имају сада. „А то није много”, сложио се.

Драгана Матовић

------------------------------------------------

Тадић: Не предлажем ниједно друго решење осим аутономије

 Председник Србије Борис Тадић изјавио је синоћ да је став Србије и његов лични да је суштинска аутономија оквир у коме треба тражити решење за будући статус Косова, и да Београд не предлаже ниједно друго решење. Тадић је, у изјави новинарима уочи одласка у четвородневну радну посету Немачкој, истакао да ће у разговору са званичницима те земље још једном потврдити властити став и став државе – да је суштинска аутономија решење за статус Косова, да Србија никада неће признати независност Косова, и да ће Србија бранећи свој интегритет користити само правна и дипломатска средства.„Ниједног тренутка, да још једном то потврдим, не предлажем друга решења, нити предлажем питање поделе Косова. То питање дискутују интелектуалци у Србији и међународној јавности, и то јесте једна од опција која је свих ових година била наглашавана када је у питању будући статус Косова”, рекао је Тадић. „Рекао сам да о томе могу да размишљам само у случају да су све остале могућности исцрпљене, а да ли бих се приклонио таквом решењу, о томе је сасвим хипотетички говорити данас. Тиме још једном потврђујем јединственост политике Србије када је Косово и Метохија у питању, принципијелан и конзистентан став, и таква политика неће се мењати”, поручио је председник Србије.

Танјуг