Ада мирисала на ајвар

Кад се шпајз на јесен напуни, онда је то знак да ће током зиме хране бити у изобиљу. А домаћице уверавају да на полицама мора да господари ајвар, јер је без њега трпеза оскудна. Зато се труде да ово јело које се уз свако друго добро „слаже” на време припреме. Оне имају јединствен рецепт и радо га представљају на смотри „Изађи ми на теглу”. Финале овог националног такмичења, одржано је у „Каменом граду” на Ади Циганлији. Манифестацију која је приређена десети пут, отворио је Миодраг Поповић, в. д. директора Туристичке организације Београда.

Учествовало је 30 екипа из 15 градова Србије. Уз дружење, песму и шалу, паприке су пекли и ајвар кували неколико сати. Посетиоци којима су мириси опчинили чула сматрали су да су све куварице – победнице, па је и жири имао тежак задатак, јер се овај специјалитет врсних кулинара разликовао само у нијансама. Титула „Најбољи мајстори ајвара” припала је димитровградској екипи „Домаћице из Цариброда”. Њихов капитен Александра Крумов крунисана је за „краљицу ајвара”, а овим победом Димитровград се други пут уписао на листу градова где се прави најбољи „српски кавијар”. Друго место освојила је екипа „Стандардно весели” из Ниша, а трећепласирани је тим „Личани и Личанке” из Кањиже. Тако су одлучили стручњаци из Светске асоцијације кувара „World Chef” и лиценциране судије Светске асоцијације за оцењивање хране ‒ Иво Андрић, Стамбол Гештамов и Душан Штулић.

Уз пехаре, победничке екипе, зависно од места које им је припало, добиле су „смедеревац” и мини-електрик шпорет и пакет производа „Дијамант”. Караван је током месец и по дана обишао нашу земљу од севера до југа, па се до завршнице такмичења представило више од 150 тимова.

Учесници су показали обичаје и традицију из свог краја. На штандовима је било разних слатких и сланих ђаконија и ручних радова, као и занатских уникатних предмета. На тај начин су потврдили како се негује баштина. Гости су могли да пробају храну, да окушају срећу у играма, али и да уживају у музичко-забавном програму. Ајвар се и продавао по цени од хиљаду динара. Младе куварице из Брестовца код Лесковца, Јелена Стојановић, Милица Ранђеловић, Весна Стојановић и Ивана Стојковић Јовић, које су се представиле као „Очајне домаћице” признале су да су дани у њиховом крају када се спрема ајвар налик великој свечаности, јер се тада окупе и друже. Од старог провереног рецепта не одустају.

Група жена из Зајечара сматрала је да су за ајвар важна дрва, па се једна од њих и секире прихватила. Крупне цепанице највичнија међу њима секла је на мање комаде да лакше могу да стану у шпорет, да распламсају ватру.

– Мешање ајвара делује као једноставан задатак, али то показује упорност жене која ово задужење добије, јер дуго за шпоретом мора да стоји – кажу хорски „Короманске цуре” из Алексинца. Оне су спремале цепкани ајвар са додатком белог лука. Он се одликује по томе што паприке пеку и секу. Нема млевења, нити цеђења.

Љиљана Кери, која је представљала Удружење „Орхидеја” из Кикинде, вели да журбе у овом послу нема.

– Важно је само да се паприка и сви зачини добро укувају и да јело не загори – поручила је Љиљана.

Ручним радовима са мотивима вишње, бакиним колачима, питама, штрудлама и разним другим специјалитетима украсиле су свој штанд васпитачице, учитељице и њихове пријатељице из општине Мерошина. Удружење „Лепе и фине, пакују витамине” такође из овог краја, спремале су ајвар, а подршку су им дале њихове мештанке из Удружења „Вишња” наглашавајући да је ово воће по коме је њихово друштво добило име заштитни знак Мерошине.

На овом кулинарском догађају напуњено је више од 50.000 тегли ајвара, а такмичарима је обезбеђено око 100 тона паприке. Караван је посетило преко милион људи, а више од 40 домаћинстава је, подстакнуто успешним пласманом, покренуло сопствену производњу ајвара.

У протеклих девет издања националног такмичења титулу шампиона су односиле екипе из Лесковца, Ковачице, Беле Паланке, Кањиже, Бруса, Куршумлије, Димитровграда, Владичиног Хана и Кикинде, што доказује да у свим крајевима има мајстора за „српски кавијар”.