МАТ: смањена куповина хране

Од осам грана прехрамбене индустрије у августу међугодишње посматрано највеће смањење има производња осталих прехрамбених производа од минус 14,9 одсто и млечних производа од минус 8,2. Током претходних осам месеци, кумулативно посматрано, знатан пад бележи и област прерада и конзервисање воћа и поврћа. У односу на осам месеци 2022. производња је смањена за 9,6 процената, наводи се у новом броју „Месечне анализе и трендови” (МАТ).

Уредник публикације Иван Николић каже да је интересантно да су управо производи ове три гране производње прехрамбене робе и перјанице овогодишње инфлације. У све три гране цене у августу у односу на прошлогодишњи просек биле су веће за око 25 одсто, знатно више од раста цена који је забележен у групи производа хране од 19 процената.

„Грамзивост произвођача, али и трговаца, брзо се вратила као бумеранг. Тражња за овим артиклима је у драстичном паду што штети производњи. Да ли је то довољно упозорење овим компанијама остаје да видимо”, напомиње он.

Остале области које су у августу највише вукле прерађивачки сектор надоле су производња пића (допринос од минус 0,9 процентних поена), производња гуме и пластике (допринос од минус 0,7), односно производња металних производа, осим машина и производња одевних предмета, обе са негативним доприносом од по минус 0,4 одсто. Чини се да је тренутно стање најтеже управо у прве две области – производњи пића и производњи гуме и пластике, јер је ту ниво активности у августу враћен на зачетак пандемије односно пролеће 2020.

Србија је у јулу и августу 2023. имала већу међугодишњу инфлацију од просека Европске уније, а мању од само једне чланице уније. У јулу и августу 2023. међугодишња инфлација је, према концепту хармонизованог индекса потрошачких цена, износила 12,4 и 11,5 одсто у Србији, а 6,1 и 5,9 у Европској унији. У поређењу са Србијом већу међугодишњу инфлацију имала је само Мађарска. У Мађарској је била 17,5 одсто у јулу и 14,2 у августу 2023.

Међугодишњи пад вредности спољнотрговинске размене у еврима регистрован је осми месец заредом. За првих осам месеци ове године приближно четири петине робног увоза покривено је извозом. Под утицајем нижег увоза поправља се платнобилансна позиција, расту девизне резерве, али и опадају буџетска примања по основу пореза на додату вредност. Успоравање инфлације даје позитивне ефекте на међугодишњи обрачун реалне зараде које од јуна расту, док је након дванаестомесечног обрушавања на узлазној путањи и тренд раста реалног промета на мало.