На месту земаљског раја

Оно што би многи пожелели, породица Дворачко себи може и да приушти: да попије прву јутарњу кафу у тишини, поред језерцета прекривеног локвањима. Тај идилични кутак створили су по сопственом осећају, копирајући помало најбољег пејзажног архитекту овог света – природу. Једноставнији а лепши пројекат за њихов укус не постоји.

Кад су се пре петнаест година из центра Суботице доселили у овај миран део града, задњи део дворишта био је обична пољана, одвојен шумарком и каналом. Било је доста простора да на том месту направе велики, луксузан базен са разним филтерима и пречишћивачима, али тако нешто не би се уклапало ни у овај амбијент, ни у њихов стил живота.

Језерце није било тешко направити, јер у основи лежи породична хармонија. То Ласло са поносом истиче. 

– Постоји једна стара изрека: „Жена планира, Бог извршава”. Код нас је било мало другачије: жена планира, а муж извршава. Едита има истанчан осећај за лепо, а ја сам следио њене замисли. И наш син је у свему учествовао. Свакога дана нас троје се окупимо и договоримо како ћемо и шта ћемо даље. Вероватно се и на тај начин ствара ова позитивна енергија. А људи то осећају. Кад дођу овде, рашире руке и узвикну: па, ово је земаљски рај!

Из њихове приче, стиче се утисак да изградња језера није била тако компликована.

(/slika2)– Прва фаза је ископавање земље. Пошто је језеро дугачко око двадесет четири, широко дванаест метара, а дубоко метар и двадесет, за грубо копање потпомогли смо се машинама, а завршне радове изводили смо на о-рук систем. Ту површину прекрили смо специјалном фолијом, да вода не „побегне”. Затим смо около правили каскаде и поново сипали земљу, а преко ње насули шљунак који ту земљу задржава да се не растури и постане муљ. На тим „терасама” посадили смо разне биљке: бамбусе, талије, водене зумбуле и локвање, којима се највише поносимо. Цветају у девет боја, од маја, до самог мраза. На једном крају направили смо и фонтану која непрекидно жубори. Онда смо језеро напунили водом и пустили јато златних рибица и једног јапанског шарана, а жабе су саме дошле. Тако смо успоставили природну равнотежу. Зато не морамо да стављамо никакве хемикалије, већ воду у језеру чисте биљке и животиње које у њему живе. Због испарења ми једино имамо задатак да, с времена на време, језеро допунимо. На сву срећу, одмах ту, имамо чисту бунарску воду – прича наш домаћин.

Породици Дворачко ово је постало место за одмор и релаксацију. Често им се придружи и ћерка са својим супругом, која живи у близини родитељске куће. Кад су велике врућине, радо се бућну и мало расхладе међу локвањима, чији воштани цветови подсећају на украсне свеће. На малој дрвеној тераси изнад мирне површине, осим јутарње, обавезно се пије још једна кафа у подне, а понекад се брачни пар ту осами и у предвечерје. Седе и посматрају шта се дешава око њих у природи и језерцету, које је постало део ње.

Ласло је најпре имао намеру да крај језера организује колоније за скулпторе, јер је и сам уметнички настројен и под тремом непрестано нешто резбари и деље. Одустао је од те идеје јер је није било лако остварити, међутим, његова врата су свима увек широм отворена, па и овако врло често има госте. Свраћају телевизијске екипе, долазе разне групе за време филмског фестивала и многи други.  

– Ништа нисте учинили ако се затворите иза капије. Права је ствар да своје задовољство поделите са људима – истиче на крају Ласло.