Kифла кошта колико и килограм пшенице

Откупна цена пшенице је нижа, а пекарски производи све скупљи. Овако стање на тржишту последњих дана коментаришу медији у региону због све чешћих жалби потрошача на високе цене у пекарама.

Портал „Бизнис” у Босни и Херцеговини наводи да пекари овакву ситуацију правдају трошковима радне снаге, док пољопривредници наглашавају да најгоре пролазе они који нешто произведе.

Откупна цена пшенице у млиновима у БИХ ове године кретала се од 15 од 20 евроценти, колико у просеку кошта и кифла у пекари. Због лошег квалитета рода, многи ратари чак нису ни успели да достигну ту откупну цену.

– Једна је кифла, килограм пшенице – жале се произвођачи. Пекари са друге стране наводе да на цену пшенице никако не могу да утичу, те да су и они у незавидној ситуацији, јер због високих трошкова радне снаге не могу да снизе цене кифли, хлеба и других пецива.

– Ми брашно купујемо од млинара који у његову цену укалкулишу трошкове и своју добит. У недостатку радне снаге највећи проценат новца издваја се за плате радника – рекао је за тај портал Раденко Пелемиш, председник Удружења пекара регије Бијељина.

Како се истиче, у бермудском троуглу без криваца пекар – млинар – пољопривредник, највише губе потрошачи.

Иако је цена жита ове године нижа то се не може рећи и за пекарске производе, што је једнако и са стањем у Србији.

Председник Удружења пекара Србије Зоран Пралица изјавио је недавно за Бету да пекари за пецива купују брашно по тржишним ценама од 33 до 34 динара по килограму, па су због тога поскупела, али да увек нижим ценама неколико производа покушавају да привуку купце.

Цена обичних пецива, додао је, још може да се држи под контролом, али филованих никако јер је скуп материјал. Навео је и да су трошкови производње хлеба порасли због повећања зарада запосленима, па продавци примају не као раније 35.000-40.000 динара, него 70.000, а пекари од 120.000 до 180.000 са ноћним радом. Звучи невероватно.

– Или ћете платити толико или нећете имати ко да вам ради. Све то, уз високе цене импута, пре свега нафте улази у крајњи производ – објашњава Пралица за наш лист. Подсећа да у Србији има много пекара и конкуренција је велика што обуздава раст цена, али треба знати да свака дневно мора да има пазар од 50.000 до 60.000 динара да би била на „нули”, односно покрила само трошкове, без зараде.

Напомиње да пекари имају 45 врста трошкова, од класичних за брашно, енергенте, зараде, до трошкова фирмарина, ношења на анализу производа сваког месеца и других.

Хлеб „Сава” неће поскупети до краја године

Председник Удружења пекара Србије Зоран Пралица изјавио је недавно да хлеб „сава” сигурно неће поскупети до краја ове године, а након тога ће се направити калкулација са новим ценама струје, нафте и гаса, како би се видело колико су порасли трошкови производње.

– Пекари добијају брашно из робних резерви по 24,20 динара по килограму, али само за производњу хлеба „сава” који у малопродаји кошта 54 динара, па је постигнут договор са државом да се цена те векне не повећава до краја године – нагласио је Пралица. Додао је да пекари имају појединачне уговоре за куповину електричне енергије и гаса, тако да остаје да се види колико ће то подићи трошкове производње.

– Највећи проблем нам представља раст цене нафте јер када она поскупи расте цена транспорта и сваке врсте амбалаже – навео је Пралица.