Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
СУТРА У ДКЦ БЕОГРАДА

Филм „Сунце и бетон” отвара Гете фест

Филм „Сунце и бетон” отвара Гете фест
Кадар из филма (Фото ДКЦ)

Сутра у Београду почиње 12. Гете фест, а  отвориће га филм ,,Сунце и бетон” у режији Дејвида Внента, освајача Баварске награде 2022. за најбољи сценарио. Пројекција ја заказана за 19,30 сати у Културном центру Београда.

Ово остварење је бескомпромисна филмска адаптација бестселера прослављеног немачког стенд-уп комичара, подкаст водитеља и писца Феликса Лобрехта,како наводи критика

Редитељ Дејвид Внент је о овом остварењу рекао: „Прављење филма о овој теми у овом тренутку ми је било блиско срцу. Забаван и суров филм и приказује структуре, предрасуде и пристрасне ауторитете који отежавају овим дечацима да побегну из свог миљеа. Хтео сам да покажем како изгледа живот некоме ко одраста у Гропијуштату, а чији родитељи нису образовани или Немци, некоме ко почиње живот не од нуле, већ од минус десет. Сиромаштво је нешто што повезује све ликове. Сиромаштво их спречава да побегну из своје ситуације и напредују. То је дубља тема филма”.

На овогодишњем фестивалу под слоганом „Рефлексије – између перцепције и стварности” биће приказано седам немачких савремених филмова који пружају дубоку анализу актуелних појава у савременом друштву односно оних које су за савремено друштво релевантне.

У програму 12. Гете феста своје место пронашао је и оригиналан дебитантски филм ,,Обични” Софи Линенбаум која је након завршених студија психологије, писања позоришних комада, студија режије на филмском универзитету Бабелсберг Конрад Волф, низа серија и кратких документарних филмова, снимила своју прву дугометражну играну Сај-фај сатиру.

Филм Висара Морене ,,Егзил” светску премијеру имао је на фестивалу Сунданце, немачку на фестивалу Берлинале и српску на Фестивалу ауторског филма, а на Сарајево филм фестивалу освојио је награду за најбољи филм 2020. године, као и бројне награде на другим филмским фестивалима. Теме овог надреалног трилера о параноји и идентитету, са елементима неконвенционалног смисла за хумор, јесу последице интеграције, асимилације и ксенофобије по живот човека.

Из програма прганизатори издвајају филм Илкера Чатака ,,Зборница”, номинованог за Оскара и  овенчаног са пет великих филмских награда које додељује Немачка филмска академија – за најбољи филм, режију, сценарио (Јоханес Дункер), главну женску улогу (Леони Бенеш) и монтажу (Геза Јегер). Илкер Чатак у дирљивој драми, премијерно приказаној у секцији Панорама међународног фестивала Берлинале, под лупу ставља микрокосмос школе, стварајући портрет савременог друштва.

На програму је и дански кандидат за најпрестижнију филмску награду Оскар, данско-немачко-шведско-француска копродукција „Свети паук” редитеља Алија Абасија, чији аутори истичу да је реч о  најиранскијем филму икада снимљеном, који је зачео пукотину у цензури дугој 50 година. Редитељ и остали учесници иранског порекла у филму сносе тешке последице одлуке да се друштвено ангажовано позабаве темом фемицида као последице мизогеније у контексту исламског фундаментализма, управо у време иранских протеста за женска права.

 

Филм ,,Заљубљена Орфеја” је посебан у овогодишњем избору, редак по томе што у себи спаја оперу и филм, као и по савремености и изненађењима. Орфеј и Еуридика тек су инспирација за размаштавање неодољиво креативног редитеља Аксела Раниша, са Мирјам Месак у главној улози и кемп елементима у другом плану филма. 

Програм затвара филм ,,Човекове мере” Ларса Карумеа, чија је претходна остварења „Држава против Фрица Бауера” и „Минут ћутања” и публика Гете феста веома ценила. Његова нова историјска драма бави се мрачним поглављем немачке колонијалне историје, злочинима над намибијским племенима Хереро и Нама, који се сматрају првим геноцидом 20. века.

Београдски програм 12. Гете фестивала одржава се од 12. до 15. октобра у Културном центру Београда, новосадски програм у Културном центру Новог Сада од 19. до 22. октобра, а нишки програм у сали 5 биоскопа Синеплекс Ниш од 26. до 29. октобра 2023. године, у сарадњи са Нишким културним центром.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.