Иако је криза, цена нашег дуга не расте

Држава нема проблема са приходима, штавише буџет је у суфициту закључно са августом па се зато ни не задужује превише на домаћем тржишту капитала. За последњи квартал предвиђене су само две емисије динарских дужничких папира. У октобру и децембру план је да се у оба случаја прикупи по седам милијарди динара на рок отплате од осам година. Принос за инвеститора је седам одсто. Последњих месеци такође није било пуно аукција: једна у септембру и две у јулу. Све обвезнице су продате, а зависно од рочности камате су ишле од 5,25 одсто у случају петогодишњих папира до 6,2 за деветогодишње, односно поново отворену 12-годишњу обвезницу из 2020. која доспева 2032. године.

Ризици по јавне финансије су, међутим, присутни. Економиста Иван Николић, у најновијем издању билтена Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) чији је уредник, указује да фискална забринутост и ризици расту у амбијенту економског успоравања и рецесије, продуженог периода повишених каматних стопа и суженог фискалног простора.

„Добит коју инвеститори очекују од улагања у немачке десетогодишње државне обвезнице у првој седмици октобра премашила је три одсто, код италијанских обвезница пет, америчких 4,8. За разлику од њих, принос на упоредиву државну хартију од вредности Србије, попут осталих суседних земаља, од почетка године мирује. Резултат је неочекивана појава сужавања распона у приносу према овим референтним хартијама, нарочито 10-годишњој немачкој обвезници, која је мера за еврозону”, наводи аутор.

Инвеститори који су донедавно били спремни да плате да би Немачкој позајмили свој новац сада моћну немачку економију терају да преузме знатан трошак задуживања. Међутим, није Немачка још финансијски угрожена. Њена задуженост је две трећине бруто домаћег производа (БДП). Проблем Европске уније су остале веће економије: Француска Шпанија, Португалија, Италија и Грчка, чији бруто дуг опште државе знатно прелази вредност годишњег БДП-а, почев од Француске (112 одсто) до Италије (144) и Грчке (171).

У Европи, уз све израженије расходе за одбрану, помоћ привреди и становништву за ублажавање негативних ефеката рата и санкција и трошак сервиса дуга, присутно је и увећано неповерење инвеститора. У претходних петнаест месеци, услед високе инфлације, дошло је до најинтензивнијег раста каматних стопа на међународном финансијском тржишту у овом веку. Последица тога је драматичан раст трошкова новог задуживања и долазећег сервиса дуга.

„Примера ради, Италија, упркос претњи санкцијама и кршењу фискалних правила, предвиђа овогодишњи раст дефицита са ранијих 4,4 на 5,3 одсто БДП-а. За отплату дуга током 2022. платила је 82,3 милијарде евра, за трећину више него 2021, а трошак камате износио је 4,4 процента БДП-а. Већ током 2024. поменути износ, због виших каматних стопа, знатно ће премашити 100 милијарди евра, а колико тачно, то сада нико са сигурношћу не може да каже. Драматичан раст трошкова сервиса дуга Италија данас намирује узимајући новац из Фонда ЕУ за опоравак. Тај фонд нити је безуслован, нити је „ћуп без дна”, напомиње Николић.

Ситуација је нешто стабилнија преко океана, услед отклоњене напетости око одобравања привременог буџета за америчку владу крајем септембра. Али то не умањује чињеницу да је агенција „Фич” управо због погоршаних средњорочних фискалних изгледа, превеликог јавног дуга, политичке нестабилности и бледе привредне активности, недавно одузела САД највиши кредитни рејтинг.

Брз раст приноса на државне обвезнице западних земаља претежно је инициран оштријим монетарним условима које намећу централне банке у борби са инфлацијом. Виши приноси потичу од виших каматних стопа централних банака. ЕЦБ је, наиме, од јула 2022. десет пута повећавала референтне каматне стопе (кумулативно за 425 базних поена), што је најснажнији циклус повећања кључних стопа у историји еврозоне. Поврх тога, сада је на делу такозвано квантитативно затезање. Убрзано се излази из вишегодишњег програма куповине обвезница који је легализовао прекомерну потрошњу и на тај начин широм отворио врата глобалној инфлацији. Удар долази и од скока цене сирове нафте која је у другом тромесечју ове године поскупела око 27 одсто (уз осетно јачање долара, што појачава штету европским економијама).