Iako je kriza, cena našeg duga ne raste

Država nema problema sa prihodima, štaviše budžet je u suficitu zaključno sa avgustom pa se zato ni ne zadužuje previše na domaćem tržištu kapitala. Za poslednji kvartal predviđene su samo dve emisije dinarskih dužničkih papira. U oktobru i decembru plan je da se u oba slučaja prikupi po sedam milijardi dinara na rok otplate od osam godina. Prinos za investitora je sedam odsto. Poslednjih meseci takođe nije bilo puno aukcija: jedna u septembru i dve u julu. Sve obveznice su prodate, a zavisno od ročnosti kamate su išle od 5,25 odsto u slučaju petogodišnjih papira do 6,2 za devetogodišnje, odnosno ponovo otvorenu 12-godišnju obveznicu iz 2020. koja dospeva 2032. godine.

Rizici po javne finansije su, međutim, prisutni. Ekonomista Ivan Nikolić, u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) čiji je urednik, ukazuje da fiskalna zabrinutost i rizici rastu u ambijentu ekonomskog usporavanja i recesije, produženog perioda povišenih kamatnih stopa i suženog fiskalnog prostora.

„Dobit koju investitori očekuju od ulaganja u nemačke desetogodišnje državne obveznice u prvoj sedmici oktobra premašila je tri odsto, kod italijanskih obveznica pet, američkih 4,8. Za razliku od njih, prinos na uporedivu državnu hartiju od vrednosti Srbije, poput ostalih susednih zemalja, od početka godine miruje. Rezultat je neočekivana pojava sužavanja raspona u prinosu prema ovim referentnim hartijama, naročito 10-godišnjoj nemačkoj obveznici, koja je mera za evrozonu”, navodi autor.

Investitori koji su donedavno bili spremni da plate da bi Nemačkoj pozajmili svoj novac sada moćnu nemačku ekonomiju teraju da preuzme znatan trošak zaduživanja. Međutim, nije Nemačka još finansijski ugrožena. Njena zaduženost je dve trećine bruto domaćeg proizvoda (BDP). Problem Evropske unije su ostale veće ekonomije: Francuska Španija, Portugalija, Italija i Grčka, čiji bruto dug opšte države znatno prelazi vrednost godišnjeg BDP-a, počev od Francuske (112 odsto) do Italije (144) i Grčke (171).

U Evropi, uz sve izraženije rashode za odbranu, pomoć privredi i stanovništvu za ublažavanje negativnih efekata rata i sankcija i trošak servisa duga, prisutno je i uvećano nepoverenje investitora. U prethodnih petnaest meseci, usled visoke inflacije, došlo je do najintenzivnijeg rasta kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu u ovom veku. Posledica toga je dramatičan rast troškova novog zaduživanja i dolazećeg servisa duga.

„Primera radi, Italija, uprkos pretnji sankcijama i kršenju fiskalnih pravila, predviđa ovogodišnji rast deficita sa ranijih 4,4 na 5,3 odsto BDP-a. Za otplatu duga tokom 2022. platila je 82,3 milijarde evra, za trećinu više nego 2021, a trošak kamate iznosio je 4,4 procenta BDP-a. Već tokom 2024. pomenuti iznos, zbog viših kamatnih stopa, znatno će premašiti 100 milijardi evra, a koliko tačno, to sada niko sa sigurnošću ne može da kaže. Dramatičan rast troškova servisa duga Italija danas namiruje uzimajući novac iz Fonda EU za oporavak. Taj fond niti je bezuslovan, niti je „ćup bez dna”, napominje Nikolić.

Situacija je nešto stabilnija preko okeana, usled otklonjene napetosti oko odobravanja privremenog budžeta za američku vladu krajem septembra. Ali to ne umanjuje činjenicu da je agencija „Fič” upravo zbog pogoršanih srednjoročnih fiskalnih izgleda, prevelikog javnog duga, političke nestabilnosti i blede privredne aktivnosti, nedavno oduzela SAD najviši kreditni rejting.

Brz rast prinosa na državne obveznice zapadnih zemalja pretežno je iniciran oštrijim monetarnim uslovima koje nameću centralne banke u borbi sa inflacijom. Viši prinosi potiču od viših kamatnih stopa centralnih banaka. ECB je, naime, od jula 2022. deset puta povećavala referentne kamatne stope (kumulativno za 425 baznih poena), što je najsnažniji ciklus povećanja ključnih stopa u istoriji evrozone. Povrh toga, sada je na delu takozvano kvantitativno zatezanje. Ubrzano se izlazi iz višegodišnjeg programa kupovine obveznica koji je legalizovao prekomernu potrošnju i na taj način širom otvorio vrata globalnoj inflaciji. Udar dolazi i od skoka cene sirove nafte koja je u drugom tromesečju ove godine poskupela oko 27 odsto (uz osetno jačanje dolara, što pojačava štetu evropskim ekonomijama).