Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кристофер Хил: Морамо да охрабримо обе стране да саслушају једна другу

Кристофер Хил: Морамо да охрабримо обе стране да саслушају једна другу
(Фото А. Васиљевић)

Амбасадор САД у Србији Кристофер Хил рекао је данас да многи говоре Србији да је питање Косова готово и да треба да се окрене будућности, што би он лично волео, али сматра да је много компликованије од тога.

"Морамо да охрабримо обе стране (Београд и Приштину) да саслушају једна другу. Важно је схватити и позиције из којих друга страна долази, а мислим да тога није било довољно овде",  сматра Хил.

Он је то изјавио на панелу под називом "Западни Балкан у глобалном (не)реду" који је одржан у оквиру другог дана Београдске безбедносне конференције (БСЦ) која се одржава од 11. до 13. октобра под називом „Реконструкција глобалног (не)реда”.

Хил је додао да је Косово врло тешко питање, али да мора доћи до деескалације.

"Морамо да схватимо шта се догодило 24. септембра и да нађемо одговорне. И ако то урадимо, можемо спречити да се тако нешто не понови", рекао је Хил и додао да мора доћи до деескалације.

Он сматра да је ЗСО за Србе на северу Космета у замену за већу интернационализацију Косова добро решење за обе стране.

Хил посебно подвлачи значај сарадње САД и ЕУ у подршци земљама западног Балкана на европском путу.

"Мислим да је важно да ЕУ и САД покушају да заједно дођу до решења како можемо да подржимо Балкан да заврше тамо и где географски припадају, у центру Европе", рекао је Хил.

Он сматра да Русија нема пуно тога да понуди региону и да би Србија и остале земље Западног Балкана требало да изаберу пут у НАТО и ЕУ.

"Немам сумњу да ова земља и немам сумње да остале земље треба да се прикључе двема организацијама, ЕУ и НАТО. Ове организације имају високе стандарде", рекао је Хил и додао да не види другу алтернативу за те земље, поготово не пут ка Москви.

 Хил је напоменуо да има осећај да тензију падају тамо где види НАТО трупе и да је НАТО главна светска сигурносна организација.

Специјални изасланик немачке Савезне Владе за Западни Балкан Мануел Сарацин изјавио је да  ситуација у региону није лоша као што је некад била, иако реформе стоје у месту."Регион Балкана иде ка "Мајци Европи", али наставља да гледа и другим смеровима", рекао је Сарацин.

Он сматра да се данас у Европи постоји нова гвоздена завеса, која иде дуж фронта у Украјини, а за Русију и Кину каже да су највеће претње Европи.

 Како је Сарацин навео, Русија користи рат у Украјини како би поделила српско друштво и удаљила га од Европе. "Мислим да би исход рата у Украјини био важнији за Балкан него што је Балкан важан за исход рата у Украјини", рекао је Сарацин. Он је споменуо да су руске дезинформације у Европи јаке, а да су кинеске инвестиције велике и да се треба запитати шта је од те две ствари јача алатка за угрожавање европске идеје реда.

Како је Сарацин навео, Русија не жели или није у стању да очува мировни уговор који је издејствовала пре две године између Јерменије и Азербејџана и запитао се ко мисли да ће се Путин држати Србије када им то више не буде у интересу.

Политички саветник специјалних изасланика ЕУ за дијалог Београд-Приштина Јозеф Конрад изјавио је на конференцији да сматра да је Охридски споразум добар, а да сада треба да уследи имплементација тог споразума. "Приштина треба да формира ЗСО, а од Србије очекујемо да испуни што је договорено у Охриду", рекао је Пандур.

Он је додао да постоје земље које нису заинтересоване за дијалог, јер им требају кризе и навео је Русију као једну од њих.

Специјални изасланик Министарства спољних послова Румуније за Западни Балкан Адриан Давиду изјавио је на конференцији да су многе од тензија у региону Западног Балкана етничког порекла и да би ЕУ требало да "пажљиво посматара агенду етничких односа", преноси Танјуг.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Trifun
Bilo bi dobro da SAD i Zapad saslusa Srbiju i njene gradjane i date odgovore na pitanja: 1. Zasto nije vazan teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, a vazan je kad je Ukrajina u pitanju? 2.Zasto priznajete pravo Albancima na KiM (nac.manjini) pravo na samoopredelenje, a isto pravo uskracujete Srbima u Republici Srpskoj (konstitutivnom narodu)? 3.Zasto ste bombardovali Srbiju kad je gusila oruzanu pobunu OVK na svojoj teritoriji, a Hrvatskoj ste pomogli da protera Srbe iz R S Krajine?
Александар Првуљ
Морамо да охрабримо такве као Кристофер да подигну кофере и више никад не дођу на наше тло. Ето то треба.
Aleksa
Kakva bre internacionalizacija "Kosova"?! Ne dolazi u obzir! ZSO je obaveza i ima da se ispuni bez protivustupaka!!!
Мина
Довољно смо ми храбри, нема потребе за охрабривањем, проблем је што нас Запад и господин Хил својим поступцима обесхрабрују.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.