Из Израела увозимо пестициде, а извозимо гуму и цигарете

Израел, блискоисточна земља која у последњим деценијама бележи изразит економски раст, прогласила је ратно стање после изненадног напада екстремистичке палестинске групе Хамас прошле суботе. Колико ће то утицати на њен даљи напредак, али и привредне односе са Србијом која се од свих земаља бивше Југославије налази при врху, тачније на другом месту по обиму извоза у Израел, одмах после Словеније, биће познато у наредном периоду. За сада би све требало да остане по старом, односно има назнака још активније привредне сарадње, уверен је Александар Николић, директор представништва Привредне коморе Србије (ПКС) у Јерусалиму и почасни конзул Србије у Израелу.

– Инвестираће се, још више, у капацитете обновљивих извора енергије, почев од соларних панела до ветропаркова, затим ту су и могућности израелског високотехнолошког саветовања у областима, као што су пречишћавање и третман отпадних вода, регенерација сточног фонда. Приоритет представништва ПКС-а је активан допринос умрежавању српског иновативног еко-система са израелским, користећи сва достигнућа Израела као стартап нације, њихове акцелераторе, искуства у регрутовању финансија за стартапе, и посебно трансфер знања из науке у индустрију – открива за „Политику” Николић.

Поред тога, важна ставка је и поспешивање извоза, како квантитативно, тако и у разноврсности, а циљ је свакако и увећање инвестиција, са нагласком на секторе ван некретнина. Наши индустријски гиганти су пред аплицирањем на тендерима јавних предузећа Израела у области инфраструктуре и саобраћаја, додаје он.

Ипак, актуелно стање изазвано ратним дејствима утицаће на повећану потрошњу инфраструктурних и прехрамбених сектора у Израелу, са завршетком оружаних сукоба.

– Због тога треба ваљано пратити и анализирати ситуацију на терену како би се пословно адекватно одговорило, из угла Србије. Током ратних дејстава биће поремећаја у оперативно-логистичкој компоненти, пре свега, мислим на морску луку Ашдод, при чему ће бродови бити усмерени на северномедитеранску луку Хаифу. То ће у неким сегментима, касније за израелске увознике, односно крајње кориснике, другим речима за све инволвиране у логистички ланац, повећати цене, имајући у виду увећане унутрашње трошкове транспорта у самом Израелу. Могуће је да због геополитичких прегруписавања као последице ратних дејстава шансу добију земље које имају пријатељски, бар коректан став према Израелу – наводи Николић. Подсећа да ће тиме Србија имати прилику да се у наредном периоду усмери на већи извоз производа из области металске индустрије, за потребе инфраструктуре, грађевинарства, и свакако наменске индустрије.

– Ова година је и година у којој се проширује асортиман свежих пољопривредних производа из Србије који ће добити извозне сертификате у Израел на основу сарадње одељења за заштиту биља при два министарства пољопривреде. Ту мислим, пре свега, на јабуке – напомиње он.

У последњих пола године „жива” је и активност у покушају израелских малопродајних ланаца супермаркета, као и увозника у области прехрамбене индустрије, за проширење асортимана увоза који се углавном базира на производима од житарица и свежих природних напитака, додаје директор представништва ПКС-а.

Укупна спољнотрговинска размена између Србије и Израела за првих осам месеци ове године износила је 71,5 милиона евра, не укључујући тарифно некласификовану робну размену, а ту се мисли на наменску индустрију. Министар привреде Слободан Цветковић недавно је нагласио да је важно да видимо да је обим трговине између наше и државе Израел већи него што је раније био.

– Ту је реч о тенденцији знатног пораста нашег извоза у области прехрамбене индустрије, али и о континуираном паду израелског извоза у Србију – појашњава Николић.

Иначе, спољнотрговинска размена између Србије и Израела у 2022. износила је 107,2 милиона евра. Најзаступљенији производи у извозу Србије у Израел су цигарете и производи од гуме, док су најзаступљенији артикли у увозу Србије из Израела били пестициди.

– Србија извози и гасне турбине, храну за животиње, ароматизовану воду, фрижидере, смрзнуто воће, овце и козе – наводи Николић. Подсећа да тиме Израел и даље остаје један од најважнијих спољнотрговинских партнера Србије на Блиском истоку.

Директне инвестиције израелских компанија, не посустају уназад годинама у Србији.

Када је реч о инвестицијама ван сектора некретнина код нас рецимо успешно послују ветропарк у Ковачици, ливница у Ади, пословнице компанија из области софтверских услуга, као што је, на пример, „Плејстудиос” и „Елементор Израел”. И у наредном периоду биће још улагања сличних фирми.

– Израел је перспективно и растуће тржиште. Подстицајне мере у смислу нултих царинских стопа и знатног поједностављења стандарда увоза нешто је са чиме треба додатно упознати наше извознике. Током ове године проширен је списак трајно ослобођених тарифних бројева од царинских дажбина, па је у највећем делу, осим прехрамбене индустрије, продужена суспензија царине која ће важити од краја ове године, па до 31. маја 2028. Када говоримо о прехрамбеној индустрији, наставља се кампања нулте царине састављена од шест етапа, током наредних пет година, закључно са 2027. Ту посебан изазов представља аплицирање за кошер сертификацију, при чему је процедура за производе биљног порекла знатно једноставнија – наводи Николић. Апелује на домаће извознике да се упознају са овим стимулансима, јер је смисао подстицајних мера борба са несносном скупоћом живота у Израелу.

Када говоримо о производима који су пратећи производи наменске индустрије, ту има искорака, додаје Николић, имајући у виду укидање царинских дажбина.

– Тиме је Србија коначно дошла у равноправни положај са главним конкурентима из земаља Европске уније. Зато је битно да се у наредном периоду активира рад мешовитих међудржавних комисија, где ће свака од страна изложити своје приоритете како би се дошло до што бољих позиција у сарадњи на том плану – закључује Александар Николић.