Првих 16 дозвола за алтернативну медицину

До почетка октобра у Министарству здравља Србије издато је 16 решења за рад ординацијама традиционалне медицине. Професор др Вук Стамболовић, члан стручне комисије за традиционалну медицину, каже да је до сада највише решења издато за бављење хомеопатијом, акупунктуром, хиропраксом и макробиотиком.

Др Стамболовић најављује да ће се број ординација традиционалне медицине ускоро сигурно повећати, јер процедура траје месецима, а заинтересовани често не подносе све потребне документе, иако је на сајту Министарства истакнуто шта је све потребно. Ипак, издавање првих практично радних дозвола је значајно за уређење области традиционалне медицине код нас.

Саговорник каже да смо ипак још на почетку уређивања и прихватања метода комплементарне и алтернативне медицине, мада се и код нас све већи број људи одлучује за лечење у ординацијама практичара алтернативне медицине.

– Ми немамо податке колико људи у Србији користи методе алтернативне медицине, али на основу искуства закључујемо да је релативно мали број особа које код практичара одлазе због превенције болести, а релативно велики број користи методе када званична медицина нема ефикасан лек или када одустане од лечења. Алтернативну медицину користе сви слојеви становништва, јер болест не пита – каже др Стамболовић.

Др Стамболовић нас подсећа да је први талас интересовања за алтернативну медицину у свету почео осамдесетих година. Тада је група људи средњих година, високообразованих и доброг материјалног стања добар живот желела да задржи што дуже, користећи методе које нису насилне, јер званична медицина има много таквих метода.

– Други талас су били они који су имали неодређене тегобе које нису могле да се подведу ни под једну медицинску дијагнозу. Људи су се жалили на исцрпљеност, нерасположење, симптоме везане за стресне ситуације, необјашњиве болове… Њима званична медицина није могла да помогне, зато су помоћ тражили у алтернативној медицини. Трећу групу људи који се обраћају практичарима алтернативне медицине чине хронични болесници, који дуго узимају лекове и трпе штетна пропратна дејства, понекад толико штетна да их не могу више узимати. Код нас највише пацијената препознајемо у овој трећој групи и међу особама којима званична медицина више не може помоћи – објашњава др Стамболовић.

Израз практичар овај стручњак не користи случајно, јер да би се отворила ординација традиционалне медицине, није неопходно да подносилац захтева буде лекар, али мора бити здравствени радник. Практичари имају право да се региструју за највише три методе алтернативног лечења, за које наравно морају имати одговарајућу едукацију. Врло често се методе преплићу и узајамно допуњују.

– Дозвола се издаје на предлог стручне комисије у којој је седам чланова, који покривају практичном праксом и теоријским знањем све области комплементарне и алтернативне медицине. То је око тридесет метода. Приликом процене едукације најчешће смо се руководили међународним стандардима – објашњава др Стамболовић.