Бор дуплира производњу

Бор – Крајем минулог месеца у „Великом Кривељу”, највећем борском руднику бакра, почела је, после вишегодишње стагнације и кризе, обнова борског рударства. Пуштањем у рад и треће секције флотације, септембарска месечна производња у свим борским рудокопима увећана је на 1.360 тона бакра у концентрату, што је за половину више од просека у минулим месецима. У току идуће године биће обновљена производња у руднику „Церово” и повећана производња у „Јами” (спуштањем у ново лежиште „Борска река”), па ће укупна производња од 13.000 тона у овој бити увећана на 24.000 тона бакра у концентрату у идућој, односно на 35.000 тона у 2010. години.

Колико до јуче, чинило се да се вишегодишња криза, као и годишња производња бакра у „Бору” од само 10.000 тона из овдашњих рудокопа, неће скоро пребродити. Ипак, улагање од 15 милиона евра у прошлој и овој години, и то из сопствених извора, већ охрабрује.

Драган Бојовић,директор предузећа Рудници бакра „Бор”, каже да је у току програм стабилизације и да ће у идућој години бити уложено још 15 милиона евра сопственог новца. Биће и нових улагања у „Церово примарно”, нови велики рудокоп, величине „Великог Кривеља”, што би већ 2013. године донело производњу од око 70.000 тона бакра у концентрату.

Обнова капиталом компаније

То ће зависити од тога да ли ће ту инвестицију држава помоћи гаранцијом за инострани кредит или ће новац за то обезбедити нови пословни партнер, кога ће држава Србија потражити новим тендером, средином октобра.

– Срећна је околност што нам наруку, већ четири године, иде изузетно повољна цена бакра на светском тржишту, између 7.000 и 9.000 долара за тону – каже директор Бојовић. – Тако смо успели, без ичије помоћи и задуживања, да кренемо у инвестиције за повећање производње. Темпо обнове борског рударства био би и бржи да нам је држава пренела на коришћење 13 милиона евра од гаранција које су у минуле две неуспеле приватизације уплатили румунски „Купром” и аустријски „А-тек”. Али, ми и дање рачунамо да ће тај новац ускоро стићи у „Бор”.

Бојовић каже да ће стабилизација производње, краткорочна и дугорочна, сигурно повољно утицати на успех приватизације. Има више изгледа да ће „Бор” добити правог партнера уколико више и боље производи. А још би боље било да је обнова кренула раније. Да су уз помоћ државе – давањем њене гаранције на задуживање код произвођача рударске опреме у иностранству – „Кривељ”, „Церово 1”, „Церово 2” и „Јама” већ сада, или нешто раније, обновљени и отворени. Биле би и много веће плате и веће интересовање најпознатијих светских компанија да улажу у „Бор”.

Значајнија улога државе

– Ипак, добро је и то што је држава променила стратегију приватизације и одлучила да одустане од концепције продаје целокупне имовине – истиче Бојовић. Новим, трећим тендером тражиће се инвеститор који ће, заједно са државом, улагати у „Бор” и „Мајданпек”. Све док годишња производња у борској топионици не буде опет између 90.000 и 100.000 тона катодног бакра, као до пре двадесет година. Борска компанија има добру перспективу: има откривене резерве од 7,8 милиона тона чистог бакра, готово двоструко више него што је тог метала произведено у минулих 105 година.

За директора Бојовића је ипак најважније то што ће држава бити учесник у приватизацији и гарант производње. Најидеалније би било, каже, да држава као већински власник сама управља својом најважнијом стратешком сировином, у интересу Бора, Тимочке крајине и Србије. Или би један део тог капитала, у виду акција, држава могла да прода домаћим и иностраним партнерима борског комбината, а други, и то већи, да задржи. Део акција, до двадесет одсто вредности комбината, могли би добити радници и пензионери Бора и Мајданпека.

-----------------------------------------------------------

Ко ће бити директор

У ишчекивању новог тендера за приватизацију комбината, док се интензивно улаже у његову обнову, у Бору се са великом знатижељом ишчекује избор новог генералног директора. Ту функцију ће, сасвим је извесно, напустити њен досадашњи први човек Миодраг Цонић, седми по реду од октобра 2000. године.

Борани подсећају да није било добро што влада Србије до сада није питала стручне људе у Бору и Србији ни о чему. Ни када су у октобру 2000. године кризни штабови променили 200 „неподобних” стручњака, када је у новембру 2001. године уведена принудна државна управа, ни када су постављани и смењивани генерални директори.

Сада Борани захтевају од Владе Србије да они сами предложе стручне људе за које верују да ће, на челу са новим генералним директором, дугорочно успешно водити њихов комбинат. И да компанијом руководе они чији је допринос њеној стабилизацији сада највећи.