Како живи Газа испод земље

Лидер палестинске исламистичке групе Хамас Исмаил Ханије поручио је данас да Палестинци неће напустити Газу или Западну обалу да би мигрирали у Египат, након позива израелске војске да више од милион становника енклаве напусти своје домове и крену на југ. Хамас је пре недељу дана почео

напад на Израел који је већ проглашен најтежим ударцем за израелску војску од 1973. године.

Тунели за скривање и предах

Хамас има војно крило и Ханије није тај који је осмислио и руководио нападом.

Према писању Си-Ен-Ена, организатор напада је Мохамед Дијаб Ибрахим ел Масри, познатији као Ел Деиф, који деценијама сваку ноћ проводи у другом објекту како би избегао да га израелске снаге убију.

Извор близак Хамасу тврди да је одлуку о припреми напада донео Деиф, који командује Хамасовим бригадама Ал Касам, заједно са Јехом Синваром, вођом Хамаса у Гази, али је јасно ко је био главни архитекта.

Верује се да је рођен 1960-их година и сматра се утицајном војном личношћу у Хамасу која се увек борила против било каквог мира са „ционистичким ентитетом”.

Тренутно је задужен за Хамасово војно крило Бригаде Ал Касем, али професор политичких наука на Универзитету Ал Аза у Гази Мајмар Абусада каже да је Ел Деиф мало познат обичним Палестинцима.

Деиф је преживео седам израелских покушаја атентата,  последњи 2021. године, ретко говори и никада се не појављује у јавности, а када је Хамасов ТВ канал објавио да ће се баш он у суботу обратити јавности, Палестинци су знали да се спрема нешто значајно.

Не зна се где се Деиф налази, али највероватније је у Гази у лавиринту тунела испод ове палестинске енклаве. Дужину и квалитет тих подздемних склоништа мало ко мож да процени а нагађа се да износе преко 500 километара и да мало њих има мапу те подземне мреже.

Палестински извори рекли су да је једна од кућа у Гази која је уништена у израелским ваздушним нападима припадала Деифовом оцу, а у израелском удару погинули су Деифов брат и још два члана породице.

Ел Деиф је врхунски произвођач бомби, наводи Си-Ен-Ен и додаје да је 1996. године стајао иза четири самоубилачка напада у којима је убијено 65 људи у Јерусалиму и Тел Авиву.

Његова жена и ћерка су убијени у ваздушним нападима 2014. године, а Ел Деиф је остао без дела руке, ногу и слуха.

Припреме и дојаве

Тајност припремања напада је била таква да је Иран, заклети непријатељ Израела и важан извор финансија, обуке и наоружања за Хамас, знао само начелно да овај палестински покрет планира велику операцију, али није знао ни време ни детаље напада, изјавио је неименовани извор Гласа Америке.

Бригаде Ал Касем су од оснивања биле против мировног процеса који је прихватио тадашњи вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат и споразума из Осла 1993. године који је требало да утре пут ка решењу заснованом на формирању две државе.

У последње две године, Хамас је, под вођством Ел Деифа, радио на томе да убеди Израел да је његов фокус на домаћим питањима, на обнови Газе, на обезбеђивању радних дозвола за људе који траже посао у Израелу, као и на изградњи његове инфраструктуре.

„Израелци су сматрали, дугорочно гледано, да је то политика Хамаса, а не војна конфронтација са Израелом”, каже Абусада, професор из Газе.

Међутим, Хамас је све време припремао масовни напад, наводи се у анализи објављеној на сајту америчке телевизије.

Крваво „коцкање“

На питање шта ће Хамас на крају добити од „крвавог коцкања”, Карин фон Хипел са лондонског Института „Royal United Services” каже да је палестинска милитантна група напад „сигурно планирала годинама и размишљала шта може да уради, пошто све друго што је урадила није успело”.

„Међутим, ни ово неће успети. Мислим да ће ово означити крај Хамаса”, сматра Фон Хипел.

И 2014. године, као одговор на ракете испаљене из Газе, Израел је покренуо серију ваздушних напада. Убијено је 12 људи. Један напад разрушио је четвороспратницу у Шеик Радвану. Оружје је било специјализовано: три ласерски навођене бомбе, вероватно марке „пејвеј” ГБУ-10, осмишљене тако да униште командне бункере.

Тада су израелске власти потврдиле су да је мисија била усмерена против Мухамеда Деифа, шефа војног крила Хамаса. Фокс њуз је објавио да је напад успешно изведен. Представници Хамаса су то негирали, али и признали да су у том нападу настрадали Деифова супруга и тромесечни син као и још двоје људи.

Локална телевизија у Гази интервјуисала је становнике тог краја који су тврдили да Деиф, који је деценијама у бегу, никада не би ризиковао своју безбедност тако што би посетио своју породицу усред рата. Деифов комшија каже да је до напада дошло после шпијунске дојаве, при чему је обавештајна служба Израела на терену све тања и непоузданија, што је последица Хамасових побољшаних контраобавештајних операција.

Како процењују израелски аналитичари, чак је и веома слаба шанса да се елиминише тако важна фигура као што је Деиф била неодољива за премијера Бенјамина Нетанијахуа, чији ниједан војни циљ још није остварен. Мрежа Хамасових тунела у великој мери је нетакнута.

Једна локална ТВ станица је емитовала емисију „Газа испод земље”, пратећи милитанте који су се слободно кретали тунелима. Они и даље производе и лансирају ракете изазивајући осећај рањивости код Израелаца. Упркос томе што је израелска војска нанела огромну штету у Гази, нема доказа да су морал и одлучност Хамаса почели да слабе. Нетанијаху покушава да се извуче са мртве тачке која је постала политички неиздржива. У новембру 2012. могао је да каже да је успео у једнонедељној операцији против Газе јер је тада убијен Ахмед Џабари, други главнокомандујући у Хамасу.

Атентати као начин борбе

Али, док погађање мета попут њега може да произведе подршку јавног мњења, са друге стране доводи и до јачања одговора бораца Хамаса. Дух саможртвовања усађен је у овај покрет. Његове вође попут Мухамеда Захара, Басима Наима и Халила ел Хаја преживели су многе атентате и изгубили многобројне чланове породице. Ови борци су сједињени заједничким искуством покушаја убистава и губитака ближњих. Саможртвовање и ћивот у паклу, с мирисом смрти им није стран.