Негативан одјек Санадеровог говора у УН

Загреб - Хрватска јавност још не може да се сложи да ли је премијер Иво Санадер говором пред Генералном скупштином УН успео да постигне циљ и хоће ли светски лидери променити мишљење о раду хашког суда.

Санадер је у понедељак одржао говор на заседању Генералне скупштине УН у Њујорку у којем је изразио оштро негодовање Хрватске због "неправедне" пресуде Милету Мркшићу, Веселину Шљиванчанину и Мирославу Радићу за злочин на Овчари 1991. године.

Он је у говору, који је у хрватској јавности изазвао контроверзна мишљења, затражио од УН да, као оснивач хашког суда, преиспита сврху постојања суда који, како је рекао, не испуњава основни задатак, а то је праведно кажњавање злочина почињених на простору бивше државе.

Негативан одјек Санадеровог говора на заседању Скупштине УН само је својеврстан наставак сукоба који је настао и пре његовог одласка у Њујорк. Када је у државном врху донета одлука да се незадовољство Хрватске радом хашког суда и пресудом "вуковарској тројци" искаже пред Генералном скупштином УН, председник Стјепан Месић се јавно супротставио одлуци Санадера да он одржи говор, тврдећи да пред посланицима скупштине, на којој учествују углавном председници, треба да говори шеф државе.

Негодовање Месића прерасло је у отворени сукоб са премијером око креирања спољне политике који су данима преносили медији, но неспоразум је решен, крајем прошле недеље, састанком после којег је саопштено да су се Санадер и Месић сложили да у Њујорк путује премијер.

Такав став оштро су осудили представници опозиционих странака, који су Санадера оптужили да одласком у Њујорк неће постићи ништа конкретно, а да тим поступком заправо настоји да заради политичке поене за своју странку Хрватску демократску заједницу (ХДЗ) уочи парламентарних избора у новембру.

Санадер је, демантујући те оптужбе, уочи пута у Америку изјавио да ће пред посланицима УН бити оштар и критичан према раду хашког суда.

Поједини политички лидери у Хрватској оптужили су Санадера да својим говором "пред полупразним аудиторијем Скупштине УН није постигао ништа", и да је тај говор заправо био намењен умиривању домаће јавности огорчене пресудом, али и скупљању предизборних бодова.

Најтежа оптужба стигла је, ипак, од лево оријентисаних странака са најјачом опозиционом странком Социјалдемократском партијом (СДП) на челу. Лидер СДП-а Зоран Милановић је изјавио да Санадер уобичајено "код куће галами, а у иностранству је понизан".

СДП је, наиме, Санадера оптужио да је пред домаћом јавности данима "грмио" и најављивао оштар протест пред УН због пресуде хашког суда, да би, на крају, његов говор у понедељак звучао много помирљивије и кроткије, као и да ХДЗ политичке потезе вуче у сталном страху од критика међународне заједнице.

Сличне ставове су изрекли и други лидери опозиционих странака, тврдећи да је Санадеров говор у УН био "понизан, театралан, политички коректан и предизборан", или "умерен, ни преоштар ни преблаг", али да од њега неће бити готово ништа и да такав став Хрватске неће променити ништа у ставу УН према постојању и раду хашког суда.

Санадер на те оптужбе за сада није одговарао, а аналитичари сматрају да премијер вероватно чека реаговање Савета безбедности УН, пред којим ће такође о истој теми говорити у новембру, јер је тај савет као оснивач хашког суда једини надлежан за евентуалне промене у раду те институције.

Бета