Повећањем минималца против одлива радне снаге

Од нашег специјалног извештача
Котор – Од 1. јануара Федерација Босне и Херцеговине (ФБиХ) имаће највећу минималну плату у региону у износу од 1.000 конвертибилних марака (500 евра), као и најниже оптерећење на рад или на плату у износу од 28 одсто, најавио је Војин Мијатовић, потпредседник Владе ФБиХ и министар развоја, предузетништва и обрта, говорећи на отварању међународне конференције CORE days 2023 – „Паметан и зелени раст – локално, регионално, европски” у Котору. У разговору за „Политику” објашњава да је основни мотив за велику фискалну реформу у овом ентитету БиХ потреба да се задржи домаћа радна снага, односно спречи њен даљи одлив из земље. Влада се труди и да ову реформу споведе у договору са послодавцима и синдикатима.

„Сви у региону суочавамо се са страшном флуктуацијом радне снаге према западној Европи и поставља се питање где је већи проблем – у Србији, БиХ, Хрватској, Црној Гори. Без дилеме, овај сет мера је врло фискално непопуларан, али то је једини начин да покушамо да задржимо оно мало што нам је остало радне снаге у земљама. Иначе ћемо бити суочени, и већ смо, са флуктуацијом радне снаге са Блиског истока, из Африке. Не кажем да је то нешто лоше, али докле год имамо високу стопу незапослености у нашим државама, док још имамо иоле квалификовану радну снагу, мислим да је овај сет мера – а дизање минималне плате је само један сегмент – нешто што нам је преко потребно”, објашњава Мијатовић.

Од око 550.000 укупно запослених у ФБиХ, минималне зараде су предвиђене за око 150.000 радника.

„Али није само ту поента. Поента је укупно растерећење. Дакле, њима ће се дићи минимална зарада, али ће у случају преосталих око 68 одсто плата које су изнад минималне, новим мерама послодавци бити растерећени”, наглашава министар. Напомиње да су фискални намети сада 41 одсто.

Како додаје, применом новог сета од пет фискалних закона, који ће се наћи у парламентарној процедури овог месеца, а који значи и промену више од 60 подзаконских аката, отвориће се „геп” у јавном сектору (процена је негде око 500 милиона КМ или 250 милиона евра). Али, федерална влада је спремна да то намири из текућих резерви и из одређене буџетске прерасподеле.

Мијатовић указује да су и у БиХ, као и у Србији, социјална давања у вези са минималном платом, тако да ће сада морати да раскину те односе и да дефинишу читав низ мера и начина како ће убудуће обрачунавати социјална давања.

„Уколико дигнемо минималну зараду, онда знатно расте и просечна, а тако би нас социјална давања погушила. А за разлику од других земаља, нажалост БиХ у оба ентитета има огромна давања (реч је о ратним заслугама, инвалиднинама и слично)”, објашњава он. Додаје да ће пре тога бити промењен такозвани бруто два обрачун плата, да се случајно не би десило да растерећење које се прави на зарадама оде у џепове власника капитала. Посебно важна нова мера је онлајн фискализација, дакле потпуна фискализација, која би требало да намири део гепа.

„Србија је урадила врло сличан модел али не у том контексту. Идентичан модел је у Црној Гори и у Хрватској. Црна Гора је увођењем онлајн фискализације дошла до огромних прихода, па су на крају Јаков Милатовић и Европа сад одлучили да подигну минималне плате и пензије на основу тог гепа у сивој зони који су нашли. Наша је процена да ћемо ми у Федерацији БиХ добити на тај начин око шест милијарди конвертибилних марака и то нам је онда много више него што нам недостаје у ванбуџетским фондовима с овом реформом”, наводи Мијатовић.

Указује и да ће, уз помоћ нових мера, ФБиХ дефинитивно бити тачка са најнижим порезима на лични доходак и са најмањим порезом на добит у региону. „Ту је наша компаративна предност и морамо још неки период да искористимо да пореском и фискалном политиком привлачимо стране инвестиције. Али, тек би политичка стабилност значила снажан сигнал инвеститорима, који се у овом тренутку, без обзира на пословни амбијент који је повољан и пореску политику, не одлучују да дођу због турбулентне политичке ситуације у БиХ”, каже Војин Мијатовић.