Сликар универзума

У раскошном здању Амбасаде Републике Србије у Будимпешти недавно је отворена изложба слика „Повратак Милића од Мачве”, као централни догађај културне манифестације Српски дани у Мађарској, која је почела 1. октобра и трајаће до краја месеца.

– Данас смо на једном месту спојили две значајне вертикале српске културе и духовности – великог српског уметника Милића Станковића и Српску православну цркву, иницијатора и организатора манифестације која промовише и афирмише нашу културу, традицију и науку у пријатељској Мађарској – рекла је министарка културе и потпредседница Владе Србије Маја Гојковић, отварајући изложбу. У присуству бројних гостију, међу којима су били и епископ будимски Лукијан, заменица министра културе и иновација Мађарске Витајош Естер, представници дипломатског кора, али и кћерке сликара Милића Станковића, Симонида и Теодора Станковић, министарка Гојковић је истакла да су односи наше две државе данас најбољи у својој историји, како у периоду пре, тако и после успостављања дипломатских односа 1882. године.

– У 18. и 19. веку Будимпешта је била чворно место окупљања тада највећих имена српске културе, науке и уметности. Овде је 1826. године основана Матица српска, најстарија српска књижевна, културна и научна институција – истакла је Маја Гојковић и подсетила да је у Будимпешти „живео и стварао и Никола Тесла, као и бројни други великани српске културе, образовања и науке, међу којима и Јаков Игњатовић, Сава Текелија и Милош Црњански, али и да је велики број припадника мађарског народа из Србије пронео славу наше земље широм света”.

На изложби је представљено 30 дела Милића од Мачве, а посебно је занимљиво да је чувени сликар, који је безброј пута излагао у галеријама и музејима највећих светских метропола, пре три деценије имао изложбу и у Сентандреји, у оквиру ликовне колоније. Тада је настало и његово дело „Сентандрејски диптих”, које је, уз друге слике, изложено у амбасади.

– Свет се променио, осећам то у води, земљи и у ваздуху, много од онога што је некада било је изгубљено, јер нико више није жив да се сећа – рекла је Симонида Станковић, уметникова кћерка, цитирајући Џона Роналда Толкина из његовог славног дела епске фантастике „Господар прстенова”, и додала:

– Али неки живе у вечности, па према томе нема ни потребе да се врате јер су увек присутни. Ово није повратак Милића од Мачве, него повратак Милићу од Мачве.

Она је потом, за поштоваоце дела свог оца, окупљене у амбасади извела две песме – једну из Хомоља „Проклета вила”, а другу мађарску љубавну песму из Трансилваније – „Иштенем, иштенем, серелмеш иштенем”.

Аудио-визуелна уметница, ауторка и извођач музике света, Симонида Станковић је о свом оцу рекла да је он и у животу и у делу спајао историјско, митолошко, етнолошко, са једне стране, а са друге – дубоко филозофско, религијско и најважније спиритуално.

– Чак и приказану свакодневицу из сеоског и било ког другог живота, представљао је на мистичан начин, кроз вертикалу, формално и садржајно. Милић је уздизао кроз вертикалу сваку тему којом се бавио, било да се радило о националним, историјским темама, фолклорном наслеђу било о политичким темама. Оне су добијале нову димензију кроз његову призму посматрања, а то је растућа перспектива у којој се посматрач налази у језгру приче и уздиже заједно са целим светом у висину – истакла је Симонида Станковић и додала:

– Кључ учитавања Милића као уметника и мислиоца лежи у томе што, поред тога што је и надреалиста и сликар фантазмагорија, и историјског, он је и много више од тога јер све то трансцендентира у надвременско и надпросторно. Он је сликар надреалиста, али и метафизичар и мистик, истовремено и дубоко освешћен са прецизно јасном сликом и поруком. Милић је сликар Универзума, и оно што код њега делује случајно, део је његовог погледа на свет.

Милић Станковић (1934–2000) као мултиталентовани уметник је оставио неизбрисив траг на српској и светској културној сцени. Заједно са великим сликарима међу којима су били и Леонид Шејка, Оља Ивањицки, Коста Брадић и други, основао је Медијалу, можда најоригиналнији европски уметнички покрет свих времена. Урадио је више од хиљаду слика и много више цртежа, а широм света приредио више од 170 изложби.

„Српски дани у Мађарској” су организовани уз подршку Министарства културе Републике Србије, а изложба је успешно реализована захваљујући Будимској епархији СПЦ и тиму Амбасаде Републике Србије са отправником послова Александром Лончаревићем на челу.