Израел нема решења за „Газа метро“

Безбројни тунели испод Газе најпознатији су као пролази који се користе за кријумчарење робе из Египта и пребацивање на територију Израела.

Метро Газе

Постоји и друга подземна мрежа коју израелске одбрамбене снаге колоквијално називају „метро Газе“. То је огроман лавиринт тунела, по некима неколико километара под земљом , који се користе за пребацивање људи и робе, за складиштење ракета и складишта муниције и смештај Хамасових командних и контролних центара, све даље од радозналих очију ИДФ-ових авиона и осматрачких дронова, пише Си-Ен-Ен.

Хамас је 2021. године тврдио да је изградио 500 километара (311 миља) тунела испод Газе, иако је нејасно да ли је та цифра тачна или лажна. Ако је тачно, Хамасови подземни тунели би били нешто мање од половине дужине система метроа у Њујорку.

„То је веома замршена, веома велика – огромна – мрежа тунела на прилично малом делу територије“, рекла је Дафне Ричемонд-Барак, професорка на израелском Универзитету Рајхман и експерт за подземно ратовање.

Нејасно је колико би мрежа тунела коштала Хамас, који управља сиромашним обалним појасом. Цифра је вероватно значајна и у погледу радне снаге и капитала.

Газа под блокадом 

Газа је под копненом, морском и ваздушном блокадом Израела, као и копненом блокадом Египта, од 2007. године и не верује се да поседује врсту масивне машинерије која се обично користи за изградњу тунела дубоко под земљом. Стручњаци кажу да су копачи који користе основне алате вероватно заронили дубоко под земљу како би копали мрежу, која је ожичена електричном енергијом и ојачана бетоном. Израел је дуго оптуживао Хамас за преусмеравање бетона намењеног за цивилне и хуманитарне сврхе ка изградњи тунела.

Критичари Хамаса такође кажу да су огромни трошкови групе за тунеле могли уместо тога платити цивилна склоништа за бомбе или мреже раног упозорења попут оних преко границе у Израелу.

Тунели се користе још од средњег века

Тунели су били привлачно оруђе ратовања још од средњег века. Данас они нуде милитантним групама попут Хамаса предност у рату, негирајући неке од технолошких предности напредније војске као што је ИД.

Оно по чему се Хамасови тунели разликују од тунела Ал Каиде у планинама Авганистана или Вијетконга у џунглама југоисточне Азије је то што је изградио подземну мрежу испод једног од најгушће насељених подручја на планети . Скоро 2 милиона људи живи на 88 квадратних миља које чине град Газа.

„Увек је тешко носити се са тунелима, немојте ме погрешно схватити, у било ком контексту, чак и када су у планинском подручју, али када су урбани простори, онда је све компликованије – тактички аспекти, стратешки аспекти, оперативни, и наравно, заштита коју желите да осигурате цивилном становништву“, рекла је Ричемонд-Барак.

Израелци улазе да униште тунеле

Очекује се да ће ИД кренути за мрежом тунела у свом предстојећем копненом упаду у Газу, пошто је последњих година отишао до крајњих граница да елиминише Хамасове тунеле. Израел је покренуо копнени напад на Газу 2014. како би покушао да елиминише подземне пролазе.

ИДФ може или учинити тунеле привремено неупотребљивим или их уништити. Бомбардовање подземних пролаза је обично најефикаснији начин да се они елиминишу, али такви удари могу утицати на цивиле.

Оно што је јасно је да технологија сама по себи неће бити довољна да заустави подземну претњу.

Израел је потрошио милијарде долара покушавајући да обезбеди границу паметним системом који се може похвалити напредним сензорима и подземним зидовима, али је Хамас и даље био у стању да изврши напад 7. октобра копном, ваздухом и морем.

„Не постоји поуздано решење за суочавање са претњом тунела“, рекао је Ричемонд-Барак. "Не постоји Гвоздена купола за тунеле."

Разбијач бункера
 

Разбијач бункера је моћна бомба коју израелска војска користи како би разбила мрежу бункера и тунела, а коју је користила и у Ирану.

Разбијачи бункера су „прилично моћна, али ужасна муниција“, каже за Ал Џазиру Иоси Мекелберг, стручњак за Израел.

Када се ово оружје користи у урбаним, изграђеним подручјима, потенцијал за масовне цивилне жртве је изузетно висок.

Према Женевској конвенцији, тешка муниција се може користити само у "екстремним околностима самоодбране" и забрањена је за употребу у подручјима у којима живи велики број цивила, међутим велико је питање колико је Израелу стало до колатералне штете.