Грчевита борба за европску „визу”

Статистика је као бикини, показује пуно али не баш све! Сведоци смо чињенице да разлика између могућег и немогућег лежи у људској одлучности. Истина је да је прексиноћ у оној пријатној будимпештанској ноћи наш фудбалски тим био бољи од свог ривала, али нажалост Пиксијев тим није успео да оствари циљ. Када изгубиш на онако наиван начин, као што се то догодило нашем тиму, онда изгледа схватиш, колико је данас тешко победити. Ту границу у одлучности да превазиђемо нове проблеме и да поново као раније, не упаднемо у лаку замку, никако да превазиђемо. Али, ништа није немогуће за онога ко има вољу поново да покуша. Пред Србијом је у овим октобарским искушењима ново поглавље, пред којим не сме устукнути!

После пораза од Мађара ситуација у нашој групи је таква да је  Росијев тим успео први да прође кроз циљ и избори директан пласман на највећу смотру европског фудбала која ће се следеће године одржати у Немачкој. Осталим тимовима, међу којима је и наш, остаје грчевита борба за друго место, које такође гарантује директну визу за европски мундијал. Судбина је хтела да се за то важно место боре Србија и Црна Гора. Још увек је добро што наши фудбалери држе судбину у својим рукама. Јасно је након болног пораза, који искрено нисмо заслужили, јер смо у већини елемената игре били бољи од ривала, да оно што је неизбежно, јесте да су сада Пискијеви играчи под огромним притиском...

Где лежи тајна успеха? Труд и мукотрпан рад све поједностављују, али, није увек баш тако. Иако су наши фудбалери показали огромну вољу, на крају, учинак је био такав да су ,,орлови” погнутих глава напустили фудбалску арену која носи име највећег мађарског фудбалера свих времена. Спремајући се за важан меч на стадиону ,,Ференц Пушкаш,”  у Будимпешти, Драган Стојковић је донео не мале промене. Практично, из корена је промењена физиономија екипе, посебно у одбрани, која је у првих двадесетак минута деловала добро. И сигурно. А онда су настали први проблеми, које је брзоноги Него лако претварао у гол шансу.

Зашто се  Пикси определио за Алексу Терзића, а не Филипа Младеновића? Зашто  је капитена ДушанаТадића оставио на клупи? Имали су наши фудбалери у прексиноћњем дербију и своја велика фудбалска поглавља, али и несхватљиве падове, који нам се стално понављају? Почетна тачка сваког успеха је жеља, јер, када одлучно приступите сваком новом задатку, онда границе не постоје. Све је добро функционисало док нисмо примили још један јефтин гол!

Наши играчи као да не схватају. Да би био истински шампион, мораш да верујеш у то што радиш и када нико други не верује. Када једном изгубиш наклоност навијача тај повратак новог поверења траје годинама. Али, овом фудбалском тиму као да недостаје један дуготрајући континуитет. Мађарска је рецимо после Мексика 1986. године где се последњи пут појавила на највећој међународној смотри фудбала чекала готово више од три и по деценије да се врати у пробрано друштво. Додуше, тај процес опоравка трајао је поприлично дуго, али се изгледа исплатио нашим северним суседима. Док ми играмо по систему: топло- хладно.

Драган Стојковић, који још увек верује да ће се наши фудбалери наћи на европском мундијалу у Немачкој, нашао се сада у безизлазној ситуацији. Победа над Црном Гором је императив, јер сваки други резултат одвео би нас у нови фудбалски ћорсокак. Хоће ли навијачи преболети пораз од Мађара па да у великом броју крену ка нашој највећој фудбалској арени, да дају подршку и ветар у леђа. Јер, без тога биће тешко брзо подићи главу. Много су пута наши фудбалери, кад год су имали испред себе по коју фудбалску громаду, плашили. Али није требало. Јер, фудбал је игра која нуди уживање.

Како поново направити фудбалски мозаик који ће бити довољан да поново као пре неколико месеци у Подгорици надвисимо противника. Стојковић је одмах после Будимпеште рекао да има и план Б, да ће под хитно у главни тим вратити капитена. Али, руку на срце, уласком Душана Тадића нисмо добили баш оно што смо желели. Такође, ни Сергеј Милинковић Савић није блистао. Шта више био је безидејан, па је питање да ли ће Стојковић посегнути за новим решењима. Углавном, сву кривицу бацамо на играче из уже одбране, заборављајући при том да играчи из средњег реда не извршавају своје задатке на најбољи начин. Можда и у томе лежи тајна наших неуспеха.

Права је штета што је Душан Влаховић, прва звезда овог тима, тренутно повређен. Нападач Јувентуса је у Подгорици био играч преокрета и одлуке, па се сада с правом поставља питање: како надоместити изостанак једног од најбољих светских нападача. Склони смо увек и свакога да потценимо, али, шта рећи на слабу серију Ерлинга Халанда, који у дресу Норвешке никако да затресе мрежу. Да ли је Александар Митровић у стању да се носи и рве са одбраном жилавог тима Црне Горе? Надамо се да ћемо уз бар мало спортске среће, која нам често окреће леђа, успети да дођемо у позицију да на југу Србије на новој фудбалској лепотици 19. новембра и званично оверимо ,,визу” за Немачку. Све остало вратило би нас у далеку фудбалску прошлост и на периферију највећих фудбалских дешавања.

Србија поново зове

У жељи и нади да ће сутра наш највећи стадион бити испуњен до последњег места, из Фудбалскопг савеза Србије су се досетили да свим школама фудбала широм наше земље поделе бесплатне карте како би амбијент на ,,Рајку Митићу” био добар. Иначе, наши фудбалери су прексиноћ имали лепу подршку, око 2.000 навијача било је уз „орлове”. Сад остаје да се види да ли ће ,,орлови” имати жељену подршку у најзаначнијем испиту на путу ка Немачкој. Надамо се да хоће.

Орбан се срео са Џајићем

Председник Владе Мађарске Виктор Орбан био је на трибинама ,,Пушкаш Арене,,, где је са посебном пажњом пратио велики фудбалски двобој две репрезентације. Познато је колико Орбан воли фудбал, а ова утакмица била је добра прилика да се сретне са челницима ФСС, пре свих председником Драганом Џајићем, генералним секретаром Јованом Шурбатовићем и подпреседницима Јаношем Жемберијем и Сандром Сремчевић. Такође, председник ФС Мађарске Шандор Чањ, угостио је нашу делегацију, што је још једна потврда успешног спортског пријатељства две земље и две фудбалске федерације.