Источна Азија нови центар света

Председник Владимир Путин је на недавном међународном економском форуму у Владивостоку неколико пута поновио да је за Русију развој њеног Далеког истока апсолутни приоритет за читав 21. век. Далекоисточни федерални округ је руска „капија” ка Азији у ери „када се глобална економија мења… а Запад разара систем трговине и финансија који је сам створио”, поручио је председник Путин.

Азијци, нарочито Кинези, термин „Далеки исток” ретко користе, осим када се расправља о Далеком истоку Русије. За њих је остали „Далеки исток” западњачки концепт.

После поморских открића у 16. веку, када су западноевропске земље почеле да се шире на Исток, Источна Европа и североисточна Африка називани су „Блиским истоком”, Западна Азија „Средњим истоком”, а најисточнији део Азије „Далеким истоком”. Источна Азија (укључујући југоисточну, североисточну, па и Јужну Азију, средишта више хиљада година старих цивилизација) сматрана је периферијом света, а Европа центром. Важио је стереотип „Далеки исток = удаљеност + маргинализација”.

Људи тог времена сигурно нису могли да замисле да ће у 21. веку Источна Азија бити претворена у нови центар света. Уколико се данас „Далеки исток” сматра комбинацијом Кине, Јапана, Јужне и Северне Кореје, Југоисточне Азије, Аустралије, Новог Зеланда, јужноазијског потконтинента и руског Далеког истока, тај економски систем у Азијско-пацифичком региону је најбрже растући део глобалне привреде. Отуда се може рећи да је 21. век доба „Далеког истока”.

На Далеком истоку је у 2021. живела половина светског становништва. Половина од 20 највећих земаља по броју становника је на Далеком истоку: Кина, Индија, Индонезија, Пакистан, Бангладеш, Јапан, Филипини, Вијетнам... Привреде земаља тог региона чине 40 одсто светског укупног друштвеног производа (БДП) и доприносе са више од 50 одсто глобалном економском расту. Очекује се да ће потрошња светске средње класе порасти за 30.000 милијарди долара између 2015. и 2030. Од тога у Европи само (једну) хиљаду милијарди долара, а више од половине на Далеком истоку, према рачуници кинеских стручњака.

Последњих 20 година се Далеки исток развио у највећи светски индустријски појас, са међународним моделом прекограничне поделе рада између Кине, Јапана, Јужне Кореје и 10 чланица Удружења земаља Југоисточне Азије (АСЕАН). Укупан извоз премашио је износе Европске уније и Северне Америке.

Трговински бум извукао је велики број људи из сиромаштва на Далеком истоку и многе обогатио. Више од милијарду људи на Далеком истоку поштеђено је сиромаштва у последњих 20 година. Милијардери на Далеком истоку већ чине више од (једне) петине свих на свету, а преко 80 одсто њих су милијардери прве генерације. У наредних 20 година догодиће се највећи пренос богатства са обе стране Атлантика на Далеки исток.

Далеки исток достиже нове висове технолошке револуције. Пекинг, Сингапур, Шангај, Шенџен, Сеул и Токио су међу високотехнолошким градовима на свету. Технологије попут аутономних возила, интернет ствари по градовима, сензорских мрежа, безготовинског плаћања, технологија уштеде енергије, енергетских батерија, урбаног надзора, телемедицине и многих других, примењују се и шире много брже у земљама Далеког истока него другде у свету.

Неодољивост технолошких иновација привлачи све више талената на Далеки исток. После финансијске кризе 2008. број људи у Сједињеним Америчким Државама који се селе у иностранство на посао или дугорочно, нагло је порастао – са четири милиона у 1999. на 10 милиона у 2019. Далеки исток је постао најпопуларније одредиште за путовања Американаца у иностранство. Кина, Јапан, Јужна Кореја, Сингапур и друге државе на Далеком истоку имају националне програме за привлачење талената, предузетника, научника и иноватора којима нуде стабилан дугорочан боравак.

Кинески аналитичари подсећају да су на Западу навикли да процењују врлине неке земље сходно либералној демократској политици. Но, на Далеком истоку већина земаља више наглашава ефикасност власти и националну толеранцију, као и велика улагања у инфраструктуру, запошљавање, образовање и здравствену заштиту. Многе земље Далеког истока бирају пут који одговара њиховим националним условима.

„Превазишле су окове ’Закључка о крају историје’, избегле невоље у вези са политиком вета… и развиле сопствене земље на основу одрживог развоја”, навео је један кинески аналитичар. Према његовом мишљењу, реч је о новој врсти политичке вредности која настаје на Далеком истоку.

Уколико замените реч „Далеки исток” са „Азијом”, добићете оно по чему је један од најпознатијих азијских интелектуалаца др Кишор Мабубани назвао своју књигу „Нова азијска хемисфера”. Др Мабубани, етнички Индус из Сингапура је снажан заговорник велике Азије и тврди да је доба западне доминације коначно завршено. Слави превасходност Индије и Кине до 1820. док су се западне силе појавиле касније и доминирале само 200 година.

Западњаци су дуго гајили стереотип о азијској „далекоисточној” логици, игноришући цивилизацијски скок који се обнавља на Далеком истоку. Као важан део Далеког истока, Русија, откако је Путин трећи пут постао председник 2012, настоји да  избегне егоцентризам западног приступа. Убрзан је нови круг развоја руске Азије, основано Министарство за развој Далеког истока и уведено више од 40 закона и подзаконских аката, укључујући Закон о територијама напредног развоја.

Путин је у Владивостоку 12. септембра указао да Далекоисточни федерални округ чини 40 одсто територије Русије, најпространије земље на свету и ту су највеће светске резерве природних ресурса. Последњих година је стопа раста инвестиција у региону била три пута већа од просечне за Русију.

Стопа индустријског раста на Далеком истоку је импресивна и такође премашује просек у Русији. „Не говоримо о процентуалном повећању раста, већ о експоненцијалном”, нагласио је Путин.

Трговински обрт Русије са земљама Индо-пацифика порастао за 13,7 одсто у 2022. и још 18,3 процента само у првој половини 2023. Русија и Далеки исток отворени су за јачање трговинских веза и сарадње. „А потенцијал за такву сарадњу једноставно се не може преценити”, навео је Путин.

Русија би могла да учествује у заједничком постојаном успону земаља азијског североистока, чији су НР Кина, Јапан и Јужна Кореја, динамо светске привреде. Квалитет политике Москве према Далеком истоку биће показатељ не само за читаву земљу већ и природни барометар како се читав међународни економски систем мења.

Новинар