Мања грамажа, а цена иста

На полицама је све више производа чија су паковања смањена, а цена им је остала иста. Ова непоштена произвођачка и трговачка пракса узела је маха на европском тржишту, а то показује и најновији захтев који је Одбор за заштиту потрошача упутио Европској комисији. Они траже да се овакви производи убудуће посебно обележавају како би купци били информисани да су паковања мања, а цена непромењена.

Биљана Борзан из овог одбора саопштила је јуче да се све више грађана жали због такозване шринкфлације, односно готово неприметног смањивања паковања производа код којих цена остаје иста.

– Тако су , на пример, дечије кашице пале са 200 на 180 грама, а број таблета за прање судова се смањио иако је паковање остало исто. Европска директива о непоштеној пословној пракси забрањује овакве манипулације. Потрошач често не зна да је дошло до промене количине док производ не донесе кући, а тада је касно. Није реално очекивати да купци у трговине носе лупе и дигитроне како би контролисали да ли је произвођач нешто променио. Зато је у Француској један трговачки ланац почео да посебно означава такве производе – наводи Борзанова.

Французи иначе наранџастом бојом означавају овакве производе.

Борзанова каже да тражи од Европске комисије смернице како у овом случају што ефикасније да се примене европски закони, али и водич за трговце који би требало да следе француски пример. Посебно је важно да се строго контролишу састојци у производима јер се све чешће стављају јефтинији, а то се не напомиње на паковању или декларацији. Она наводи забрињавајуће примере из Немачке и Пољске где је примећено да у зубним пастама има мање активних састојака. У храни се, упозоравају, појављује све више јефтинијих суплемента, а мање скупљих природних састојака што може имати негативне последице и на здравље. Замене састојака такође нису написане на паковањима.

И на нашем тржишту све је више оваквих примера о којима купци обавештавају организације за заштиту потрошача или једноставно објављују такве примере на друштвеним мрежама. Код нас је, сазнајемо, важно да производи буду декларисани у складу са прописима и да декларација садржи све што је битно за производ укључујући и грамажу. Она може бити означена на паковању, али уколико се утврди да она не одговара стварној тежини производа онда се сматра да је реч о обмани потрошача или непоштеној пословној пракси. Смањивање паковања је, како кажу наши саговорници из трговине, последица инфлације, али ако произвођач смањи паковање и истакне нову тачну грамажу, по нашим прописима је то у реду.

Из потрошачких организација напомињу да се купци жале на ову појаву већ више година, али да је то постало све чешће због раста инфлације. На нашем тржишту је примећено да су мања паковања чоколада, јогурта и других млечних производа, супа, кондиторских производа – свуда где су произвођачи могли помало да закину на количини и зараде на томе.