Генерал Загорец изручен Хрватској

Загреб – Пензионисани хрватски генерал Владимир Загорец јуче је из Беча изручен хрватском правосуђу. У Загреб је допремљен редовном линијом Кроација ервејза у 11.40 часова, а у већ припремљену самицу у окружном затвору Реметинец довезен је таквом брзином у пратњи антитерористичке полицијске јединице да га новинари нису ни видели.

Пуних годину и по дана од хапшења у Бечу на основу хрватске потернице Загорец је успевао да разним правним маневрима избегава коначно изручење. У томе му је свакако помогло и велико богатство које је на мутан начин стекао током протеклог рата док је био на функцији помоћника министра одбране Гојка Шушка задужен за снабдевање Хрватске војске, па је захваљујући томе платио и високу судску гаранцију да коначну одлуку дочека на слободи. На крају, није му помогао ни последњи маневар – уставна тужба којом је његов адвокат покушао да увери аустријско правосуђе да ће му у Загребу бити угрожен живот ако буде изручен и чим је тај покушај одбијен послат је у Хрватску.

Хрватска јавност с великим занимањем очекује правосудни расплет „случаја Загорец”, јер се кроз њега прелама много карактеристичних мутних збивања из ратног периода када се једна група људи енормно обогатила док је већина народа тешко страдала у ратном вихору.

Загорец је особа с највише војних одликовања у Хрватској, иако није провео ни дана на ратишту. Очигледно је, али се не зна зашто, био миљеник и човек од посебног поверења Фрање Туђмана и Гојка Шушка (чак је с највишег места својевремено кренула алузија да је наводно ванбрачни Туђманов син с његовом секретарицом док је био директор Института за историју радничког покрета у Загребу), што му је пресудно помогло у брзој војној каријери и богаћењу. Да је она заиста била муњевита говоре његови основни биографски подаци: почетком протеклог рата био је још помоћни геодета у Великој Горици крај Загреба, у јануару 1993. био је службени возач помоћника министра одбране Ивана Чермака, главног логистичара Хрватске војске (сада му се с Готовином и Маркачем суди у Хагу због ратних злочина почињених на подручја Книна у време и одмах после војне акције „Олуја”), а већ у априлу исте године је наследио на функцији Чермака. Из рата је изашао као генерал и један од најбогатијих људи Хрватске. Помоћник министра одбране је остао до смене власти 2000. године, када је – како се сумњичи – са собом однео и драго камење у вредности од пет милиона долара који су у министарству били остављени као гаранција за посао набавке ракетног система С-300.

Загорец је тих ратних година био актер многих мутних послова, по правилу оних где се вртео велики новац. Против њега је покренут и процес због расипања новца намењеног за одбрану на ствари које с тим нису имале везе, па између осталог и за незаконито финансирање обнове викендице Антуна Шпорера, потпредседника Градске скупштине Загреба из редова ХСС, који је тада прешао у редове ХДЗ-а. Због сличних „подухвата” домаћа јавност верује и очекује да ће отварањем овог најновијег поступка против Загорца бити указано и на друга истакнута имена за чије се прсте „лепио” новац прикупљен за хрватско осамостаљење. На то указује и најновија изјава Туђмановог главног безбедњака Јосипа Манолића, који поводом Загорчевог изручења каже:

„Све то Загорец није могао сам да ради. Постојао је и надзор. Нормално је да ће питати и те људе шта знају, како не би теретили Загорца и за оно за шта није одговоран. То је процес који би требало да расветли један значајан период из прошлости.”