Прети ли свету нови „нафтни шок”

Енергетска криза, коју је продубио руско-украјински сукоб, сада јача због новог ратног жаришта на Блиском истоку. Свет је уплашен да би локални сукоб између Израела и Хамаса могао да се прошири, да добије веће размере од локалних дешавања. А тај страх одразио се најпре на тржиште „црног злата“.

Без нафте, наиме, нема ни транспорта људи и роба али, ни кретања војске. „Паљење“ Блиског истока и могућност проширења сукоба могли би довести до понављања историје са нафтним кризама, такозваним нафтним шоковима из прошлог века.

Почетком недеље цене нафте је, после прошлонедељног „скока” била на међународним тржиштима око 91 долара за барел. У ишчекивању расплета догађаја сви учесници на нафтном тржишту – и купци и продавци - покушавају да процене хоће ли доћи до даљег продубљивања и проширења сукоба између Израела и Хамаса, односно, хоће ли бити већих поремећаја у снабдевању нафтом с Блиског истока. Сам Израел, наиме, није неки велики произвођач сирове нафте, али околне земље, које би се могле умешати у сукоб јесу. Уз то, проширење ратних сукоба могло би изазвати и проблем са танкерским транспортом сирове нафте, али и ЛНГ гаса, посебно ка европским потрошачима.

Поскупљењу је крајем прошле недеље допринело и то што је Вашингтон изрекао прве казне власницима танкера чије је седиште у Турској и Уједињеним Арапским Емиратима који превозе руску нафту продату по ценама вишим од 60 долара по барелу – што је лимит који су чланице Г27 и ЕУ одредиле прошле године.

Ово геополитичко одмеравање снага може се тумачити као реакција Запада на договор Саудијске Арабије и Русије око наставка примене мера ОПЕК+ групе (Организације земаља-извозница нафте и њихових савезника), а што је руски председник Владимир Путин окарактерисао као мере које доносе прве плодове и враћају стабилност. Потом је у понедељак потпредседник руске владе Александер Новак рекао да је важно да ОПЕК+ настави с мерама, како би се ситуација на тржишту стабилизовала.

Осим на нафтно тржиште кризно жариште на Блиском истоку могло би утицати и на тржиште природног гаса, јер поскупљивање једног енергента по правилу изазива ланчану реакцију, а геополитичке одлуке, попут новоуведене таксе на транзит руског гаса кроз Бугарску, још нису показале све потенцијалне последице на снабдевање овим енергентом – посебно сада, на почетку грејне сезоне.

О свим овим енергетским темама у данашњој „Енергији Спутњика” Јелица Путниковић разговара са Томиславом Мићовићем, генералним секретаром Удружења нафтних компанија Србије (УНКС), преноси Спутњик.