Спомен-соба и споменик Драгољубу Михаиловићу

Спомен-соба и споменик генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, команданту Краљевске војске у отаџбини, отворени су на месту његове породичне куће у Брегалничкој улици број 24. Испред зграде која се налази на месту где је 2019. године порушена кућа у којој је Дража с породицом живео десетак година пре почетка Другог светског рата, јуче се око 17 часова окупио се велики број симпатизера четничког покрета и генерала Драже. Поздравио их је академик Матија Бећковић.

– Браћо и сестре, даме и господо, у Брегалничкој улици, на месту где му је била кућа, откривамо споменик безгробног генерала. Његова улица се могла звати и Церска и Кајмакчаланска. Тај споменик не треба њему него нама. Генерал Михаиловић нема премца међу српским новомученицима. Проглашен је издајником, а тиме и српски народ издајничким – рекао је Бећковић, а преносе медији, додајући да се Михаиловић није одрекао никога, а да је остављен од свих.

Музеј посвећен генералу Дражи имаће 110 квадрата, а у спомен-соби биће изложене ствари које је имао код себе док се скривао у току Другог светског рата и пред хапшење.

Аутор споменика Дражи Михаиловићу је вајар Драган Раденовић, члан Руске академије ликовних уметности, који је аутор и скулптуре посвећене Слободану Милошевићу постављене у Москви.

На најаву да ће на месту куће Драгољуба Михаиловића бити подигнут споменик, објављену на великом броју билборда у Србији, реаговале су и антифашистичке организације попут Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Они су захтевали од Министарства културе да спречи отварање овог, како су рекли у саопштењу, „нелегалног музеја издајнику српског народа” које су у приватној режији организовали Удружење „Наша Дрина” (коалициони партнер Социјалистичке партије Србије) и „Борачка организација Србије и Српске”.

– Подсећања ради, Дража Михаиловић је званично осуђени народни издајник, слуга наци-фашистичког окупатора током Другог светског рата и ратни злочинац – наводи се, између осталог, у њиховом у саопштењу.

Драгољуб Михаиловић (1893–1946) био је високи официр Војске краљевине Југославије, односно начелник штаба врховне команде Југословенске војске у отаџбини за време Другог светског рата. Учествовао је у балканским ратовима и у Првом светском рату. На почетку Априлског рата, када је Југославија раскомадана, он се с групом официра склонио на Равну гору. Извесно време четничке и партизанске јединице заједнички су се бориле против Немаца, али онда долази до раскола. Ухапшен је у у току тајне акције Озне у марту 1946. код Вишеграда и пребачен у Београд, где је oсуђен на смрт због ратних злочина и колаборације с нацистичком Немачком, након чега је стрељан. Место где је погубљен ни до данас није откривено.

Виши суд у Београду га је рехабилитовао у мају 2015. године.