Државе које би могле да нестану

У времену све већих нестабилности и распламсавања нових сукоба широм света, сведоци смо процеса које ће довести до промена структуре становништва, миграције, ратова и неминовних нестајања граница, а можда и читавих држава.

Иако је немогуће прецизно предвидети будућност и одредити које државе би могле нестати под утицајем промена, постоје сценарији који се базирају на економским, политичким, еколошким, демографским факторима и бројним другим факторима.

Пад наталитета, старење становништва и миграције могу довести до смањења броја становника у одређеној држави, што може утицати на њену стабилност и одрживост. Ништа мање нису важни ни еколошки фактори као што су климатске промене, поплаве, суше, подизање нивоа мора и природне катастрофе које могу угрозити територијални интегритет држава, нарочито оних са ниским надморским висинама.

Унутрашњи сукоби, тероризам, сепаратистички покрети или међународни конфликти могу довести до распада или подела постојећих држава. Инвазија или анексија појединих држава данас када сведочимо рату у Украјини, разрешавању ситуације на Кавказу и распламсавању сукоба између Израела и Палестине не чине се нимало немогућим.

Велика економска криза, дугови и неуспешна економска политика могу довести до политичке нестабилности, па чак и колапса неке државе. Процес глобализације или груписање појединих држава повезаних историјским, идеолошким или економским факторима може довести до јачања међународних савеза или организација и смањења суверенитета појединих држава што може утицати на њихов статус.

Сви ови комплексни и често међусобно повезани фактори могу довести до значајних промена, настанка нових или нестанка постојећих држава. Неки од поменутих сценарија су већ видљиви у одређеним деловима света, док су други још увек спекулативни.

Нове државе

Најмлађа држава на свету је Јужни Судан који је прогласио независност 2011. године. Велике верске и етничке разлике у два дела земље довеле су до сукоба који се завршио проглашењем независности јужног дела земље.

Убрзо, међутим, ово ће се променити и статус најмлађе државе на свету заузеће острво Богенвил чији су становници на референдуму изгласали одлуку по којој ће 2027. године прогласити независност од Папуе Нове Гвинеје.

Украјина

Неколико дана након напада Русије на Украјину и доласка руских трупа надомак Кијева, многи су се запитали хоће ли ова држава бити збрисана са мапе војном интервенцијом. Украјина је ипак пружила приличан отпор и показала се као жилав противник, што и није изненађујуће за земљу са толиким пространством и становништвом које је бројало око 45 милиона људи. Убрзо су почеле да стижу донације и наоружање из западног света, па је тешко очекивати да ће Москва остварити своје циљеве у Украјини какви год они били, а оно што је требало да буде брза војна интервенција са ослонцем на проруско становништво, претвара се у вишегодишњи крвави и исцрпљујући сукоб налик на Авганистан. Управо је дугогодишња војна кампања у Авганистану била својеврсни завршни чин Совјетског Савеза на међународној позорници. Совјетски Савез убрзо је исцрпљен унутрашњим политичким разлозима и оптерећен становништвом читавог источног блока жељним стандарда из излога западног света прогласио разлаз, а на својим ободима оставио неколико конфликтних зона и граница за које тешко можемо рећи да ће остати непроменљиве на дужи временски период.

Тајван

Тајван данас функционише као независна држава, а званични Пекинг сматра га делом Кине. Ослоњен на америчку заштиту и технологију, Тајван је управо онај поменути “излог западног света” окренут према комунистичким државама.

Стандард и висока технолошка развијеност за разлику од копненог дела Кине који је тек последњих деценија у успону доводе до великих разлика и међу самим становништвом. Званични Пекинг истиче да ће обновити свој суверенитет над Тајваном милом или силом, а последњих неколико година праћених економским и војним успоном Кине све више се говори и о могућности инвазије која не би прошла без уплива Американаца. Нема сумње да би свако ратно решење довело до стварања нове Украјине на Пацифику.

Молдавија

Румунија и Молдавија важе за две прилично културолошки и етнички повезане државе раздвајају пре свега политички и геостратешки интереси. Румунија је чланица НАТО и ЕУ док је Молдавија и сама дубоко политички подељена на проруску и проевропску.

Поред тога, област звана Придњестровље функционише као независна држава унутар Молдавије и лојална је Москви. Такође, руске трупе распоређене су на делу територије Молдавије.

Белорусија

Неколико покушаја председника Белорусије Александра Лукашенка да своју земљу учини у потпуности независном од било кога на свету завршила су се неславним флертом са Западом и неколико покушаја обојених револуција од чијег је утицаја поново морао да тражи заштиту под окриљем Русије.

Од тада, све се више говори о савезу Русије и Белорусије, а увелико се помиње и уједињење две земље.

Климатске промене

Малдиви, Вануату, Кирибати, Соломонска острва и Тувалу само су неки од примера држава које би могле нестати услед деловања климатских промена. Повећањем нивоа мора, малим острвским државама широм Индијског и Пацифичког океана прети физички нестанак.

Велика Британија

На референдуму одржаном 2014. године Шкотска је одлучивала о одвајању од Велике Британије. Референдум је завршен неуспешно, али прича о распаду Велике Британије је увек присутна, посебно у већ, на католике и протестанте подељеној, Северној Ирској где тероризам и улични нереди нису били ништа неуобичајено.

Ипак, имајући у виду да је Лондон центар из кога се контролишу многи меридијани на планети, тешко је поверовати да ће престоница глобалних структура моћи дозволити себи такав ударац на домаћем терену. То би пренело веома лошу слику остатку света и означило да у некадашњој “Империји у којој сунце никад не залази” ипак надолази сутон.

Шпанија

Шпанија је једна од држава са најистакнутијим сепаратистичким покретима у свету.

Каталонија је свакако најпознатија, а уједно је и најбогатији регион Шпаније. Неколико пута су подносили иницијативе за одвајање од Шпаније, а најпознатији је био референдум 2017. године који је влада у Мадриду прогласила нелегалним. На референдуму је готово једногласно изгласана независност Каталоније, али је влада у Мадриду имала нешто јаче аргументе у виду пендрека, сузавца и наоружаних формација, а морате признати да је тешко одолети аргументима човека са пиштољем. Тадашњи лидер Каталонаца Карлес Пућдемон завршио је у политичком изгнанству у Бриселу, а политичке снаге које су остале у земљи прихватиле су преговоре којима је све враћено на претходно стање.

Поред овог, Шпанија се суочава са још неколико веома озбиљних сепаратистичких покрета. Баскија такође важи за једну од најразвијенијих области у Шпанији. Становници ове покрајине себе не сматрају Шпанцима, имају свој језик, историју и аутентично порекло, а уз то важе за један од најобразованијих народа у Европи. Баски су, поред интелектуалног, показали и спремност да својим животима плате независност, па је влада у Мадриду неколико деценија имала проблем да пацификује организацију ЕТА. Данас је ситуација нешто мирнија, али баскијски пламен несумњиво и даље тиња испод површине.

Шпанска провинција Галиција такође је један од региона ове државе у коме се све више говори о сепаратизму.

Белгија

Држава која се састоји од две покрајине Фландрије и Валоније дубоко је подељена између становништва које је повезано са Холандијом на једној и Француском на другој страни.

У Белгији постоји приличан број становника који се отворено залаже за поделу земље на фламаски и валонски део и окончање заједничког суживота.

БиХ

БиХ би могла да престане да постоји уколико би Република Српска прогласила независност. Дејтонским споразумом скројена држава никада није у потпуности профункционисала, а страни намесници су, по свему судећи, једини фактор који успешно функционише у БиХ од завршетка рата.

Константни покушају да се наметне доминација Бошњака и централизује федеративна држава довеле су до потпуне нефункционалности. Срби из Републике Српске не желе да се о њиховој судбини одлучује из Сарајева, а Бошњаци су упорним инсиситирањем на централизацији, уз помоћ страних намесника, окренули против себе чак и Хрвате са којима деле Федерацију БиХ.

Палестина

Рат Израела и Палестине поново је постао главна вест у свим светским медијима након терористичког напада Хамас и жестоког одговора Израелаца који су се мобилисали за велику војну кампању и неселективни обрачун са Палестинцима. Оно што је једна од карактеристика сукоба Израела и Палестине је да су цивилне жртве готово редовна појава, а често и легитимне мете и једних и других.

Палестина је од краја Другог светског рата, почетка насељавања Јевреја на ту територију и стварања државе Израел, из године у годину губила све више територије. Томе су допринели и ратови које је Израел водио са арапским земљама уз готово константне сукобе са Палестинцима. Ипак, Израел је из сваког рата излазио са све више освојене територије коју би потом ревносно насељавали.

Данас је Палестина подељена на Западну обалу и Појас Газе које су практично енклаве опасане израелским зидовима, војском и све већим бројем насељених становника.

Нагорно Карабах

Нагорно Карабах је област која је прогласила независност када се распао Совјетски Савез. Јерменско становништо које Нагорно Карабах сматра својом прапостојбином успешно је одолевало свакој врсти интеграције у Азербејџан и практично је ова територија функционисала као независна држава, иако међународно непризната, све до недавно када је брзом војном интервенцијом Азербејџан за 24 часа преузео контролу над овом територијом, а колоне јерменских изгнаника упутило се према Јерменији.

Председник Нагорно Карабаха потписао је, након предаје, указ којим ће ова држава званично престати да постоји од 1. јануара 2024. године.

Кореја

Након завршетка Другог светског рата, Кореја је подељена на Северну и Јужну. Северна Кореја је била под утицајем Совјестког Савеза, а Јужна Кореја под утицајем САД. Две земље ушле су у рат 1950. године, а ни крај оружаних сукоба није окончао тензије на овом полуострву. Наизглед непомирљиве разлике између диктаторског, комунистичког и нуклерним ракетама наоружаног севера под Ким Џонг Уном и демократског, капиталистичког и технолошки развијеног југа често делују као буре барута које би сваког тренутка могло да експлодира и изазове сукоб ширих размера.

Насупрот тензијама по којима су познате било је и више иницијатива да се Северна и Јужна Кореја уједине. Уколико би се извео такав подухват, таква земља би сасвим сигурно постала војни, економски и политички гигант.

Бенелукс

Економски савез Холандије, Белгије и Луксембурга праћен је иницијативом која би ове земље одвела корак даље и ујединила их у једну државу имена у коме се спаја скраћени назив све три Бенелукс.

Холандија

Холандија је једна од европских земаља која би могла нестати под утицајем еколошких фактора. Већи део територије Холандије налази се неколико метара испод нивоа мора које запљускује њене обале. Велики насипи и бране су једино што спречава катастрофу.

Русија

Русија је федеративна држава која се састоји из 24 републике, 9 покрајина, 48 области, 3 града федералног значаја, 1 аутономне области и 4 аутономна округа. Овде се не убраја Крим који су Руси анектирали од Украјине ефикасном војном интервенцијом пре више од деценије. Русију насељава је више од 200 националних и етничких скупина. Иако око 80 одсто становништва чине Руси, они нису подједнако насељени, па их у поједини областима Русије има мање од 2 одсто.

Почетак рата у Украјини на Западу су све актуелније приче о распраду Русије како наводе због унутрашњих прилика, али и због саме жеље бивших колонијалних сила да се такав сценарио догоди. Није тајна ни да су неки од креатора америчке политике, отворено писали о подели Русије на више држава и расподели њених природних богатстава.

Кипар

Кипар је још један од пример држава које су створене међународном интервенцијом од два међусобно супротстављена ентитета. Већински насељен грчким становништвом признат је међународно као целовит иако влада у Никозији не контролише северни део земље. Турска је преузела контролу над севером Кипра на којем су већински Турци прогласили своју државу Северни Кипар. Признали су их само Турска, Пакистан и непризната Абхазија.

Већинско грчко становништво не крије жељу да се придружи матици.