Да ли је полицији требало охрабрење

Иако је хапшење градоначелника Зрењанина Горана Кнежевића због сумње да је умешан у малверзације са грађевинским земљиштем у том граду уследило непуних месец дана након што је председник Србије и лидер Демократске странке Борис Тадић најавио оштру борбу против корупције и у сопственим редовима, у већини странака тврде да ова акција не може да се тумачи као последица Тадићевих речи, већ као наставак раније започетог процеса.

Из Демократске странке, међутим, чуо се нешто другачији тон, из кога би се пре могло наслутити да је реч о почетку, а не о наставку. Тако је Оливер Дулић, министар животне средине и просторног планирања, јуче изјавио да хапшење градоначелника Зрењанинапоказује озбиљну намеру државе да отвори, процесуира и затвори све проблеме из прошлости, као јасан сигнал да се закони у Србији морају поштовати.

Дулић је најавио и да ће се „наставити обрачун са организованим криминалом и корупцијом све док њихов степен не буде сведен на ниво какав постоји у нормално уређеним државама Европе”. Према његовим речима, и убудуће ће бити акција попут оне у Зрењанину.

Свако за кога се докаже да је кршио закон биће изведен пред лице правде без обзира којој партији припадао и на којој функцији у држави био, поручио је Дулић.

Градоначелник Београда Драган Ђилас (ДС) није желео да коментарише привођење партијског колеге Горана Кнежевића рекавши да „свако одговара за своје поступке, а на надлежним службама је да одговорно обављају свој посао”.„То што је неко приведен не значи и да је крив, а злоупотребе положаја, за коју терете Кнежевића, има у свим градовима и на надлежнима је да такве случајеве истраже”, казао је Ђилас, а преноси Танјуг.

Упркос чињеници да су готово сви медији уз вест о хапшењу Кнежевића подсетили и на Тадићеву изјаву дату на седници Главног одбора ДС-а, којом је најавио обрачун са корупцијом у државним органима, али и у својој партији, практично алудирајући да је сигнал за акцију дошао из државног врха, у Г17 плус, која је коалициони партнер ДС-а, тврде да за хапшење Кнежевића није био потребан никакав политички благослов јер је, како су то у полицији рекли, разоткривање групе из Зрењанина трајало годину дана.

„Нема говора да је Тадић на било који начин покренуо ову акцију. Он је својом изјавом само охрабрио људе у државним органима да раде свој посао. Још од прошле владе, када је Јочић био министар, кренуло се у оштру борбу против корупције. На томе се одавно ради и резултати су одлични, али до застоја обично долази на судовима јер се процеси развлаче”, каже Жељко Ивањи, шеф антикорупцијског тима Г17 плус.

Он објашњава да је Тадићева изјава само добродошла, јер је потпуно другачије када борбу против корупције најави неки високи државни функционер, попут председника државе, него када то учини неко на нижем нивоу власти.

„То је оно што је недостајало, јер тек када неко ко је на високој државној функцији каже нешто поводом корупције онда то представља опасност за оне који су загазили у ову врсту криминала. То се показало нажалост и на случају убиства премијера Ђинђића, јер је томе претходила његова изјава о борби против организованог криминала. Када нешто каже неко ко је на нижем нивоу власти то обично изазива подсмех оних који се криминалом баве”, каже Ивањи и додаје да је политичка подршка државним институцијама сасвим уобичајена и у другим земљама.

Он подсећа да је управо његова странка била иницијатор да се у нови закон који предвиђа оснивање Агенције за борбу против корупције унесе одредба о затворској казни за оне који не пријаве своју имовину. Ивањи тврди и да у њиховим редовима нема корумпираних и подсећа на случај Првослава Давинића, бившег функционера те странке и министра одбране, против кога су они поднели кривичну пријаву када су сазнали да је склопио штетан уговор о куповини војне опреме због чега је избачен и из странке.

Требало би, међутим, подсетити, и да процес против Давинића почиње тек сада, иако је афера откривена још 2005. године, те да је бивши министар одбране званично и даље невин.

И у ДСС-у сматрају да Тадићеву изјаву и „случај Кнежевић” не би требало доводити у везу. Потпредседник Извршног одбора ове странке Драган Шормаз, подсећа на недавни извештај у УН-у о стању безбедности у свету у коме је Србија апострофирана као једна од најбезбеднијих земаља у Европи са напоменом да је највећи напредак учинила у борби против организованог криминала и трговине дрогом што је, како каже Шормаз, заслуга оних који су претходних година водили службе безбедности и полицију.

„Ми у ДСС-у немамо проблем са тим и свака борба против организованог криминала је за нас прихватљива, а да ли је неко крив или није, то је на правосуђу и на истражним органима да утврде. Ако полиција буде радила онако као док је њоме командовао Јочић, имаће резултате. Можда је неко донео на сто Тадићу спремљен предмет о Кнежевићу и он је то онда маркетиншки искористио. У сваком експозеу Војислава Коштунице као премијера, борба против корупције била је једна од најважнијих ствари и то се спроводило. Али пошто ми немамо тај маркетиншки приступ као ДС, можда то јавности није тако изгледало”, истиче Шормаз и подсећа да је и у време прве Коштуничине владе, 2005. године, ухапшена градоначелница Смедерева Јасна Аврамовић, такође са оптужбом за корупцију, али суђење још није завршено.

Вреди подсетити и да је у време Коштуничиних влада свако хапшење припадника неке од мафија (друмске, спортске, стечајне, дуванске...) саопштавано као велики успех уз снимке приведених, али да ниједан од тих случајева још није добио судски епилог.

Лидер Нове Србије Велимир Илић у изјави за „Политику” тврди да и његова странка подржава сваку акцију државних органа против оних који су се упустили у криминалне воде.

На питање да ли то значи да ни Бранко Јоцић, бивши директор „Путева Србије” и функционер НС-а, није био заштићен у случају „друмска мафија” због тога што је његова странка тада била на власти, Илић каже да је више пута разговарао са људима из полиције и из БИА те да су му они рекли да, „према њиховим сазнањима, нема елемената кривичног дела и зато сам га и остављао на тој функцији. Једно је прича, а друго су докази. Нити сам штитио нити ћу штитити било кога ако постоје елементи кривице”, каже Илић.

Лидер НС-анапомиње да подржава борбу против корупције коју је најавио Тадић, али да иза хапшења не смеју да се крију никакви политички обрачуни. „Ако је председник најавио борбу против корупције, она мора од некога да почне. Али, ако постоји било какав политички обрачун, то није коректно”, оцењује он.

Према мишљењу неких аналитичара хапшење Кнежевића „не кошта” много Демократску странку, јер је реч о човеку који је извесно време „на леду” у партији. Кнежевић је незванично сматран једним од најозбиљнијих кандидата за министра за локалну самоуправу 2007. године, али на крају није постављен на ту функцију, а смењен је и са места председника војвођанског одбора ДС-а те тако Тадићевој странци није било тешко да низ воду пусти човека који више није на високој позицији у партијској хијерархији.

Према речима Дејана Вука Станковића, политичког аналитичара, иако се у овом случају ради о човеку који је изгубио позиције у ДС-у, за Србију је битно да без обзира на то који су мотиви у игри, ипак се процесуира човеку који је део власти.

„Независно од тога шта је мотивација сам чин хапшења човека који је словио за покрајинског политичког моћника значи да држава има одређене потенцијале да се бори са корупцијом. Наравно, да је у земљи у којој правни систем не функционише како би требало политичка асистенција, односно благослов преко је потребан. То је показало и отварање афере са стечајном мафијом у време прве Коштуничине владе јер је било неопходно имати политичку вољу да се тако нешто уради”, објашњава Станковић.

А како ће се хапшење Кнежевића тумачити у јавности, као чињеница да више нема недодирљивих или пак као усамљен случај, како каже, зависи од будућих потеза власти.

„Ако се покаже да је ово један изолован случај онда то може да побуди све оне скептичне интерпретације да је реч о маркетиншком потезу и да је Кнежевић само нека врста жртвеног јарца. Владајућој коалицији не иде добро ни на социјално-економском пољу ни на плану европских интеграција и завршетка сарадње са Хагом па би неко могао у овоме да види нову карту на коју власт игра јер је народ жељан правде. Али уколико је ово најава да ће се се држава доследно обрачунати са свима онима који злоупотребљавају власт за стицајне материјалне користи онда је то корак у добром правцу”, напомиње Станковић.

Председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ истиче да у Србији не постоје добри услови за борбу против корупције која је системски проблем.

„Сличне акције ранијих година су показале да се то представља као одлучан заокрет у борби против корупције, а онда се годинама предмети вуку по судовима. Ако су докази релевантни у овом случају ће релативно брзо бити донета пресуда. За борбу против корупције битно је не само донети пресуду него и надокнадити штету насталу тим кривичним делом”, каже Верица Бараћ.

Она, међутим, упозорава, да се у тим поступцима стриктно морају поштовати људска права како се не би поновио случај из Крагујевца у афери „Индекс” где многи професори јавно оптужени за примање мита нису ни процесуирани и враћају се на посао.