СОС са суботичког аеродрома

Суботица – Настављачи летачке традиције Ивана Сарића, човека који је 1910. узлетео својим авионом поставши тако први летач на простору не само данашње Србије, већ и бивше Југославије и Аустро-Угарске, данас једва успевају да одрже аероклуб који носи његово име. Чланови клуба сами плаћају летове и одржавање просторија, а највећи проблем им је што њихова једина летелица, УТВ-75, може да обави још само 20 сати лета, после чега мора да се уради ревизија мотора која кошта 12.500 евра. А клуб толики новац нема.

– Некада смо имали финансијску подршку Народне технике, затим Војске Југославије, чији су резервни официри овде обављали тренажне летове, помагала нам је и општина, и тада је овде било више од 100 чланова. Данас, заједно са летачима на змајевима, имамо мање од 50 чланова, а клуб и аеродром функционишу само захваљујући раду и новцу нас самих, јер ни од кога не добијамо дотацију – каже за „Политику” руководилац летења на аеродрому „Суботица” Миодраг Стојковић.

Однедавно локална самоуправа размишља како да буду искоришћене погодности које нуди постојање аеродрома и обученог летачког кадра. Градоначелник Саша Вучинић најавио је формирање радне групе на чијем челу је Јасмин Шечић, помоћник за инфраструктуру, која би требало да припреми пројекат промоције аеродрома у вишу категорију.

– Руководство аероклуба предлаже да се од Директората за цивилно ваздухопловство тражи прекатегоризација у аеродром за пријем малих пословних и спортских авиона полетне тежине до 5,4 тоне. Потребно је урадити генерални пројекат са студијом оправданости и већ смо контактирали са ЦИП-ом који је једини оспособљен за израду ове документације – каже Шечић за „Политику” и додаје да је општина спремна да финансијски подржи осавремењавање аеродрома и да је једна од идеја и да се овде формира школа за летаче, јер Суботица има сертификат за школовање ваздухопловаца.

Међутим, у време формирања општинске радне групе, Суботицу је посетило руководство мађарског града Сегедина и њиховог аеродрома, да тражи подршку Суботице за заједничко конкурисање за новац из ИПА фондова којим би се проширили хангари и паркинг на сегединском аеродрому.

И претходних година суботичка локална самоуправа у више наврата изражавала је спремност да помогне сегединском аеродрому, због чега у Аероклубу „Иван Сарић” нису крили незадовољство. Поводом овог најновијег случаја, помоћник градоначелникa Јасмин Шечић каже за наш лист да је став града да приоритет има суботички аеродром и да ће подржати само оне пројекте од којих ће и локални аероклуб имати користи, а не само сегедински аеродром.

– Драго нам је што је Суботица одлучила да напокон помогне и нама, јер пре неколико деценија суботички и сегедински аеродром били су на истом нивоу, а данас су комшије далеко испред нас управо захваљујући подршци локалне заједнице – каже Стојковић и додаје да

Суботица има шансу у домену малих комерцијалних и спортских авиона, јер летење сопственом летелицом више није егзотика, већ потреба ужурбаног пословног света.

– Прави искорак направили бисмо са отварањем аеродрома за међународне летове, јер ми смо само 30 километара од границе, али да би неко из иностранства ту слетео мора пре тога да превали још 150 километара до Сурчина да би га оцаринили. Због тога нас заобилазе – каже Стојковић и закључује да за добијање више категорије нису потребна велика улагања: највећа инвестиција била би куповина посебне опреме за скенирање пртљага путника, уколико би аеродром био отворен за међународне летове.