Штедња значи мање радних места и ниже плате

Од јануара 2024. године, ако до тада не дође до промена, према новом Пакту за стабилност и раст, 14 држава чланица ЕУ мораће драстично да смање своју потрошњу или да је надокнаде повећањем еквивалентног износа путем опорезивања. Надлежни најављују да би поново уведене мере штедње приморале државе да смање потрошњу за 45 милијарди евра само у току следеће године. Фискална правила ЕУ суспендована су 2020. како би се суочила са економским последицама пандемије, али се очекује да ће бити враћена у јануару. Постоје предлози за измену ових правила. Међутим, чак и након ових промена, правила би и даље захтевала од држава чланица чији буџетски дефицит прелази три одсто БДП-а да га смање за најмање 0,5 одсто БДП-а сваке године.
Због тога је Европска конфедерација синдиката ових дана позвала да се суспензија буџетских правила ЕУ продужи за још годину дана како би се омогућило отварање праве дебате о последицама и алтернативама поновном увођењу штедње.
- Заједничко европско задуживање и златно правило о јавним инвестицијама су потребни како би се осигурало да земље могу обезбедити инвестиције од суштинског значаја за прелазак на зелену и дигиталну економију, уз одржавање адекватног нивоа текуће потрошње - кажу у Европској конфедерацији синдиката.
Естер Линч, генерална секретарка ЕКС, изјавила је тим поводом у Паризу да су радници у великом броју на протестима да кажу „не” штедњи 2.0, али и да кажу „да” праведним платама, пристојним пензијама и једнаким могућностима.

- Болно искуство нас је већ научило да штедња значи мање радних места, ниже плате и недовољно финансиране јавних услуга. Људи једноставно не могу да издрже још један круг ограничења – навела је она, подсећајући да су радници већ излазили из периода раста када је последњи пут наметнута штедња, али овога пута то није случај – многи људи су видели да им је уштеђевина збрисана пандемијом и кризом трошкова живота.
- Штедња такође значи да земље неће моћи да обезбеде инвестиције неопходне за прелазак на зелену економију и биће лоша за планету колико и за људе – поручила је Линчова.
Најгоре је то што ови планови за обнављање штедње долазе у време када су корпоративни профити и дивиденде акционара достигли рекордне нивое, растући и до 13 пута брже од плата, сматра она.

- Политичари не могу да захтевају да најсиромашнији још једном испразне џепове, док најбогатији отварају боце шампањца. ЕУ су потребна нова фискална правила која добробит грађана и будућност планете стављају изнад произвољних циљева заснованих на идеологији из 1980-их – закључује Естер Линч.
У организацији Европске конфедерације синдиката и синдикалних централа Француске, пре неколико дана одржане су масовне евродемонстрације у Паризу, у којима су учествовале десетине хиљада синдикалаца Европе. Синдикалци из целе Европе придружили су се овом дану акције како би позвали осам француских синдиката да кажу „не“ штедњи и да захтевају веће плате, пристојне пензије и родну равноправност. Директан повод за масовно синдикално окупљање је најава ЕУ да поново уводи мере штедње које би приморале државе да смање потрошњу за 45 милијарди евра само у току следеће године.