Више пара за коридор и пензије

Планирани буџетски дефицит биће увећан на 45,8 милијарди динара са 40,9 милијарди, предвиђено је ребалансом буџета за 2008. годину, који је јуче усвојила Влада Србије. Приходи су са планираних 639,6 милијарди динара повећани на 650,2 милијарде динара, а расходи са 680,5 милијарди на 695,9 милијарди динара.

Буџетски дефицит који је настао после ребаланса, како је на јучерашњој конференцији за новинаре образложила Диана Драгутиновић,министарка финансија, биће покривен из два извора: акумулираних приватизационих прихода из претходних година и суфицита из пензионог фонда самосталних делатности.

– Сва министарства су се помало одрекла својих захтева у корист нових приоритета, већих издвајања за инфраструктуру, пре свега Коридора 10, обилазнице око Београда и Новог Сада и повећања пензија за 10 одсто– нагласила је министарка финансија.

Највеће буџетске уштеде имала су министарства финансија, одбране и Национални инвестициони план, а највеће издатке имали су Министарство за инфраструктуру и Министарство за рад и социјалну политику у делу који је везан за пензије.

Драгутиновићева је, међутим, упозорила да у пројекцији буџета за наредну годину неће моћи да буду испуњена сва предизборна обећања, пошто би у том случају фискални дефицит износио пет одсто, а као што се зна он не сме да буде већи од два процента.

–Постигнутим споразумом дат је мали простор за вођење одрживе фискалне политике. Ипак, овај ребаланс је прилично разуман јер поштује основна фискална правила: да фискални дефицит буде мањи од три одсто, да се држава додатно задужује само уколико постоји повећање државне имовине и да јавни дуг буде дугорочно одржив, односно да не прелази 40 одсто бруто друштвеног производа, јер наш износи 28 одсто– образложила је Драгутиновићева.

Усвојеним Меморандумом о буџету и економској и фискалној политици за наредне три године предвиђен је наставак пореских реформи, а за то време неће смети да се мењају пореске стопе, указала је министарка финансија.

Према њеним речима, раст реалних зарада у јавном сектору наредне године не сме да буде већи од два одсто.Потом, држава мора да смањи трошкове текућег пословања, субвенције, буџетске позајмице и докапитализације.

Консолидована јавна потрошња треба да буде смањена са 45,4 одсто БДП у овој на 44,3 одсто у наредној години, а фискални дефицит треба да се смањи са 2,7 на два одсто, предочила је Драгутиновићева.

– Стварност није ни ружичаста, а није ни црна. Има добрих вести, а има и забрињавајућих сигнала – оценила је министарка макроекономску ситуацију у земљи.

Добре вести, додала је, јесу да економски раст земље, који последње три године износи 6,5 одсто годишње, а 2008. ће достићи седам одсто и да извоз такође динамично расте по стопи од 25 одсто.

Забрињавајући је дефицит платног биланса, који је прошле године износио 15 одсто БДП-а, а ове године ће бити око 18 одсто. Спољни дуг износи 60 одсто БДП-а. Инфлација је тренутно 9,5 одсто, али ће вероватно бити нижа.

У 2009. години министарка финансија очекује раст БДП-а за 6,5 одсто, пад стопе инфлације на шест-седам одсто, смањење стопе незапослености за 0,8 процентних поена и смањење дефицита текућег биланса за 0,6 процената.

М. Авакумовић

---------------------------------------------------------

Радна група пратиће финансијску кризу

Влада Србије формирала је радну групу која ће пратити могуће ефекте светске финансијске кризе на Србију, рекла је министарка финансија.

Осим ње, у тој групи ће бити и гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић, два државна секретара из Министарства финансија Јанко Гузијан и Слободан Илић, као и директор Истраживачког центра НБС Бранко Хинић.

Драгутиновићева је најавила да ће та група консултовати и банке које послују у Србији.

– Први знаци кризе нису се много осетили у Србији.Имамо довољно резерви да релативно мирно сачекамо кризу– рекла је министарка финансија.