Седам деценија истраживања Рисовачке пећине

Аранђеловац – Испред аранђеловачке пећине Рисовача промовисана је публикација „Заштићено геонаслеђе Србије” у издању Завода за заштиту природе Србије. Овим догађајем обележена су и два јубилеја Споменика природе  „Рисовача” – 70 година од почетка археолошких истраживања (1953) и 40 година од проглашења пећине Рисовача за културно добро од изузетног значаја, прве категорије (1993).

Ова монографија, представљена у Недељи пећина, јесте друга књига у едицији „Заштићена природна добра Србије” које Завод за заштиту природе Србије издаје ове године поводом 75 година рада. У њој је приказано 75 најрепрезентативнијих облика геонаслеђа наше земље. О књизи су говорили др Марина Илић, уредник, један од бројних аутора и Милорад Кличковић, који се у име издавача осврнуо на биодиверзитет, геонаслеђе и разноврсност живог и неживог света Рисоваче и подсетио на чувеног завичајног спелеолога Раденка Лазаревића (28. август 1924, Стојник код Аранђеловца – 28. мај 2022, Београд).

– Србија обилује изузетним геонаслеђем. Идеја је била да се изабере што више различитих категорија –  и геолошких и геоморфолошких и хидролошких и педолошких. У припреми је су још две књиге „Заштићене биљне врсте Србије” и „Заштићене животињске врсте Србије”, а Рисовача ће бити у неком наредном издању – рекла је Илићева, објашњавајући да најпознатија аранђеловачка подземна лепотица представља леп пример туристичког објекта којим се управља на одговарајући начин, а њен положај у урбаној зони доприноси великом броју посетилаца.

Народни музеј у Аранђеловцу је један од оснивача Националне асоцијације управљача туристичких спелеолошких објеката Србије (НАУТСОС) која се бави спелеолошким туризмом и очувањем геонаслеђа. Ова асоцијација је и установила Недељу пећина по датумима рођења Јована Цвијића (11. октобар 1865) и Јована Жујовића (18. октобар 1856), два великана који су оставили печат у очувању геонаслеђа, подсетио је Дарко Павловић, директор аранђеловачког Народног музеја.

– Радимо да заштитимо простор испод пећине за генерације које долазе с обзиром на то да је реч о 13 хектара заштићеног подручја и парка природе у самом центру града што је раритет. Град се шири око овог подручја на којем је утврђено 180 биљака, 200 врста инсеката, 20 врста сисара, велики број заштићених водоземаца и гмизаваца. Рисовача привлачи највише пажње у овом делу Шумадије, посећеност је све већа, а ове године очекујемо да број посетилаца пређе 40.000. Завршен је и пројекат за Визиторски центар који ће се налазити на уласку у заштићено подручје. Имаће 600 квадрата и у њему ће бити презентовани сви важни археолошки остаци који су пронађени у пећини, више од 6.000 остатака животиња из леденог доба. Поставка ће бити јединствена у овом делу Балкана. Добили смо на коришћење и Месну канцеларију Врбица, то јест некадашњу зграду врбичке основне школе која ће бити реконструисана у циљу едукације, али и стварања бољих услова за запослене Музеја – изјавио је Павловић.

Пећина Рисовача је значајан палеонтолошки, археолошки и спелеолошки локалитет. Њен настанак је почео у периоду креде који је трајао од пре 144 до пре 65 милиона година.