Тајни агент Икс-9 на бувљаку

Пре тачно 89 година, на страницама „Политике”, први пут се појавио један нови медиј – који на нашим просторима тада није имао ни име.

Само један месец након што је окончан у САД, „Политика” је 21. октобра 1934. године објавила стрип Тајни агент Икс-9 (Secret agent X-9) Александра Рејмонда и Дешајела Хемета. Краљевина Југославија ишла је у корак са европским пробојем нацртане приче, јер је истог дана објављен и први стрип часопис у Француској.

Недавно сам на земунском бувљаку, за 300 динара, купио издање Тајног агента Икс-9 са тврдим корицама на 238 страна, где су сабране догодовштине стрип јунака. Ово луксузно издање објавила је „Политика” 1994. на шездесетогодишњицу култног стрипа. Књига има и додатну вредност јер је библиофилско издање штампано у 1.000 примерака.

У уводнику књиге, познати теоретичар уметности и стриполог Жика Богдановић инспиративно је писао о главном јунаку: „Тајни агент Икс-9 код нас се створио ниоткуда и изнебуха, без претходног исказа и иједне речи упознавања, као да се материјализовао из наших најбољих снова. Из некићене, поуздане иконографије, препознатљиве већ на овлашан поглед, видљиво је да је био саздан од чврсте моралне грађе која улива поверење: угледате човека и истог часа осетите да се у њега можете поуздати. Од стаса и изгледа, до говора и опхођења, нема никакве сумње да припада врсти људи који у животу имају улогу да буду ослонац – људима у невољи и друштву суоченом са проблемима...”, забележио је Жика Богдановић.

Тајни агент Икс-9 био је, недвосмислено, човек службе – Федералног истражног бироа (ФБИ) – и као такав, детектив који обавља задатке, уместо да решава случајеве. Матрица постављена у прве четири сличице овог стрипа, до те мере заокружена, и, могуће је рећи, медијски савршена, да ће јој се трајност мерити годинама...

Жика Богдановић је писао да је овај агент „један из плејаде романтичних јунака, и за своја неуморна прегнућа, у борби против злочина има приватни подстицај – гангстери су му, у прошлости која се губи у измаглици успомена, усмртили жену и сина – али то као да више служи да објасни равнодушност коју испољава према читавом спектру изазовних лепотица и могуће, новом утемељењу породичног гнезда, него што чини залог његовог посвећења”...

„Проблем Тајног агента Икс-9 није како да испуни време, већ како да испуни сопствени живот. И у немогућности да тај егзистенцијалистички проблем реши, он, поуздано носећи свој терет хита са задатка на задатак, можда са несмањеном енергијом, али и све удаљенији од самоспознаје. Све док, коначно, на замућеном обзорју идеала, не угледамо обрисе антихероја”, забележио је Жика Богдановић.

Појаву Тајног агента Икс-9 на страницама „Политике” многи сматрају једним од најзначајнијих догађаја у историји југословенског и српског стрипа. Најављен као: „најновије чудо нашег времена”, „роман који се чита два минута дневно”, „кућни биоскоп”, преко ноћи је освојио читаоце.

Могуће је да је пуком случајношћу баш овај агент у Краљевини Југославији обзнанио моћ и пријемчивост новог медија који ће постати „девета уметност” и направити велики прасак у поп-култури. Али, значај Тајног агента Икс-9 је у томе јер је његово појављивање била толика новост, да је на нашим просторима чак требало пронаћи назив за нови медиј.

То је учинио Душан Дуда Тимотијевић, новинар „Политике”, и један од оснивача „Политикиног забавника”.

Према тексту „Златно доба српског стрипа” Здравка Зупана, Дуда Тимотијевић је из оригиналног назива на енглеском језику (comics strip) задржао само други део синтагме – стрип.