Tajni agent Iks-9 na buvljaku

Pre tačno 89 godina, na stranicama „Politike”, prvi put se pojavio jedan novi medij – koji na našim prostorima tada nije imao ni ime.

Samo jedan mesec nakon što je okončan u SAD, „Politika” je 21. oktobra 1934. godine objavila strip Tajni agent Iks-9 (Secret agent X-9) Aleksandra Rejmonda i Dešajela Hemeta. Kraljevina Jugoslavija išla je u korak sa evropskim probojem nacrtane priče, jer je istog dana objavljen i prvi strip časopis u Francuskoj.

Nedavno sam na zemunskom buvljaku, za 300 dinara, kupio izdanje Tajnog agenta Iks-9 sa tvrdim koricama na 238 strana, gde su sabrane dogodovštine strip junaka. Ovo luksuzno izdanje objavila je „Politika” 1994. na šezdesetogodišnjicu kultnog stripa. Knjiga ima i dodatnu vrednost jer je bibliofilsko izdanje štampano u 1.000 primeraka.

U uvodniku knjige, poznati teoretičar umetnosti i stripolog Žika Bogdanović inspirativno je pisao o glavnom junaku: „Tajni agent Iks-9 kod nas se stvorio niotkuda i iznebuha, bez prethodnog iskaza i ijedne reči upoznavanja, kao da se materijalizovao iz naših najboljih snova. Iz nekićene, pouzdane ikonografije, prepoznatljive već na ovlašan pogled, vidljivo je da je bio sazdan od čvrste moralne građe koja uliva poverenje: ugledate čoveka i istog časa osetite da se u njega možete pouzdati. Od stasa i izgleda, do govora i ophođenja, nema nikakve sumnje da pripada vrsti ljudi koji u životu imaju ulogu da budu oslonac – ljudima u nevolji i društvu suočenom sa problemima...”, zabeležio je Žika Bogdanović.

Tajni agent Iks-9 bio je, nedvosmisleno, čovek službe – Federalnog istražnog biroa (FBI) – i kao takav, detektiv koji obavlja zadatke, umesto da rešava slučajeve. Matrica postavljena u prve četiri sličice ovog stripa, do te mere zaokružena, i, moguće je reći, medijski savršena, da će joj se trajnost meriti godinama...

Žika Bogdanović je pisao da je ovaj agent „jedan iz plejade romantičnih junaka, i za svoja neumorna pregnuća, u borbi protiv zločina ima privatni podsticaj – gangsteri su mu, u prošlosti koja se gubi u izmaglici uspomena, usmrtili ženu i sina – ali to kao da više služi da objasni ravnodušnost koju ispoljava prema čitavom spektru izazovnih lepotica i moguće, novom utemeljenju porodičnog gnezda, nego što čini zalog njegovog posvećenja”...

„Problem Tajnog agenta Iks-9 nije kako da ispuni vreme, već kako da ispuni sopstveni život. I u nemogućnosti da taj egzistencijalistički problem reši, on, pouzdano noseći svoj teret hita sa zadatka na zadatak, možda sa nesmanjenom energijom, ali i sve udaljeniji od samospoznaje. Sve dok, konačno, na zamućenom obzorju ideala, ne ugledamo obrise antiheroja”, zabeležio je Žika Bogdanović.

Pojavu Tajnog agenta Iks-9 na stranicama „Politike” mnogi smatraju jednim od najznačajnijih događaja u istoriji jugoslovenskog i srpskog stripa. Najavljen kao: „najnovije čudo našeg vremena”, „roman koji se čita dva minuta dnevno”, „kućni bioskop”, preko noći je osvojio čitaoce.

Moguće je da je pukom slučajnošću baš ovaj agent u Kraljevini Jugoslaviji obznanio moć i prijemčivost novog medija koji će postati „deveta umetnost” i napraviti veliki prasak u pop-kulturi. Ali, značaj Tajnog agenta Iks-9 je u tome jer je njegovo pojavljivanje bila tolika novost, da je na našim prostorima čak trebalo pronaći naziv za novi medij.

To je učinio Dušan Duda Timotijević, novinar „Politike”, i jedan od osnivača „Politikinog zabavnika”.

Prema tekstu „Zlatno doba srpskog stripa” Zdravka Zupana, Duda Timotijević je iz originalnog naziva na engleskom jeziku (comics strip) zadržao samo drugi deo sintagme – strip.