Велика Шолакова превара: Кампања "Јунајтед групе"

Компанија "Јунајтед група" (УГ) у овом периоду у Србији води жестоку медијску, лобистичку и чак политичку кампању како би нови медијски закони били подређени њеним пословним интересима.

Ради се о изменама Закона о јавном информисању и медијима и посебно Закона о електронским медијима, о чему се тренутно води јавна расправа, после које би Влада Србије требало да усвоји финалне предлоге закона и проследи их Скупштини Србије на усвајање.

У поменутој кампањи ангажована је цела машинерија: медији у власништву УГ-а (ТВ станице Н1 Србија и Нова С, дневни листови "Данас“ и "Нова“, са њиховим интернет порталима) данима објављују прилоге у којима наступају медијски стручњаци и представници удружења новинара, поједини опозициони политичари и посланици Европског парламента – сви поменути и иначе редовни саговорници медија УГ-а и сарадници УГ-а – који заступају ставове који су, без изузетка, у складу са интересима УГ-а.

Шта је циљ: да се заустави раст највећег тржишног конкурента те групације, компаније "Телеком Србија“ (ТС), и да се ситуација на тржишту врати на ону до 2018. године када је УГ имао апсолутно доминантан положај.

За остварење тог циља УГ у актуелној кампањи захтева:

Да се ТС, под изговором да је компанији већински акционар држава (58,11% удела), законом онемогући свако право на оснивање медија и власништво у медијима, укључујући спортске ТВ канале попут Арена спорт и филмске и серијске попут Суперстар;

Да оператори (где је УГ власник СББ-а) имају апсолутну надмоћ над ТВ каналима које дистрибуирају – да могу да потпуно самовољно одређују финансијске услове за права на емитовање, да немају обавезу емитовања канала са националном фреквенцијом, да немају обавезу давања првенства јавном сервису (РТС) и осталим "националним“ емитерима приликом одређивања распореда ТВ канала у понуди.

Медији УГ-а у Србији у периоду јавне расправе о медијским законима, уочи њиховог очекиваног прослеђивања Влади Србије, сваког дана имају по десетак објава у којима се тврди да ће, уколико наведени захтеви не буду испуњени, у Србији "завладати медијски мрак“ и сугеришу да би УГ у том случају могао да се повуче из Србије.

У првој фази јавне расправе у кампањи УГ-а се константно понављало и да власништво ТС-а у медијима није у складу са стандардима ЕУ, односно да "у ЕУ државни оператори не могу да буду власници медија“. Такве тврдње износили су чак и неки од најугледнијих медијских стручњака. Убрзо је, међутим, доказано да у чак 10 земаља ЕУ постоји укупно 12 медија чији су власник телко оператори чији је највећи акционар држава.

Суочени са овим доказима, медији УГ-а и ти исти стручњаци су једноставно преко ноћи "променили плочу“ тврдећи да "није важно како је у ЕУ“, да је Србија "много специфична“ и да "то што је нешто у ЕУ не мора да значи да мора да буде у Србији“. Има ли потребе нагласити: Н1, Нова С и остали нису довели у питање кредибилитет тих стручњака ухваћених у незнању / ширењу неистина.

Предлог закона о медијима: Када новинар (не) сме да добије отказ

Да ли ће бити усвојено?

Предлог закона о медијима: Када новинар (не) сме да добије отказ

Шта је јавни интерес у спречавању ТС-а да буде власник спортских и филмских ТВ канала, то такође у кампањи УГ-а није разјашњено. Уместо тога константно се понавља да држава преко власништва ТС-а у медијима држи Србију у "медијском мраку“. Критичари медијских закона уопште не помињу квалитет програма који емитују једина два информативна (и кабловска) ТВ канала чији је сувласник ТС – Еуронеwс Србија и Блоомберг Адриа. А не помињу јер њиховим уређивачким стандардима и пракси извештавања и нема шта да се приговори.

Арена спорт се у претходном периоду позиционирала као пружалац најексклузивнијих спортских садржаја, како у Србији тако у целом региону "бивше Југославије“, а притом не престаје да расте. Колатерални резултат тога је драстичан пад гледаности и прихода ТВ Спортклуб у власништву УГ-а. У случају забране ТС-у да држи Арену, јасно је ко би из свега профитирао. Слично се односи на Суперстар, који је најпопуларнији филмски и серијски канал у Србији.

Изменама закона из 2014. године, што се десило на инсистирање УГ-а, омогућено је да дистрибутери медијских садржаја могу и да производе медијске садржаје. Истог тренутка СББ и УГ кренули су у велику операцију оснивања мреже медија, а у тржишну борбу ТС се укључио тек 2018. године. Основно, све до 2018. ТС је заправо потпуно занемарио сегмент дистрибуције ТВ садржаја, као и интернета, СББ је био апсолутно тржишно доминантан на свим овим пољима.

Без ексклузивних медијских садржаја, који се најефикасније обезбеђују власништвом у медијима, ТС би се врло брзо опет свео на оно што је био до пре пет година, а УГ би поново био господар тржишта (додајмо да ова компанија води и кампању да ТВ Нова С добије националну фреквенцију).

То је цела поента актуелне кампање УГ-а у вези са медијским законима и против ТС-а.

Шта је у свему додатно занимљиво:

Напади на ТС долазе преко ТВ канала УГ-а фиктивно регистрованих у Луксембургу, зарад избегавања плаћања пореза држави Србији и осталих дажбина попут оних СОКОЈ-у, а који истовремено имају огромне приходе од реклама, иако то по закону не би смели јер се баве "прекограничним емитовањем“. Разни стручњаци ову чињеницу у својим наступима на медијима УГ-а не изговарају, иако и сами знају да против ТС-а говоре управо за медије у власништву компаније која не поштује закон.

Шта је став компаније "Телеком Србија“:

"Сви играчи на тржишту треба да имају једнаке услове, ако бисте једном учеснику тржишне утакмице забранили да има власништво у медијима, а другима дозволили, то би било противуставно“, изјавио је 13. 10. 2023. за ТВ Прва генерални директор "Телекома Србија“ Владимир Лучић.

У наставку следи правно тумачење измене медијских закона

Циљ новог закона о јавном информисању и медијима јесте да се спроведу циљеви и задаци утврђени у Медијској стратегији Републике Србије 2020–2025. Закон о јавном информисању и медијима је у Србији основни закон за штампане/онлине медије, а кровни закон за електронске медије. С друге стране, циљ новог закона о електронским медијима је не само усклађивање са Медијском стратегијом, већ такође и усаглашавање са изменама ЕУ Директиве о Аудио-визуелним медијским садржајима (ЕУ АВМС Дирецтиве).

Најбитније новине Закона о јавном информисању и медијима:

Увођење саморегулаторног тела – Савета за штампу. Ово професионално тело новинара добило је функцију у оквиру поступка додељивања јавних средстава на име пројектног суфинансирања у области штампаних и онлине медија. Савет ће давати податке да ли је медиј, који аплицира за јавна средства, кршио законске одредбе или етичке стандарде. Новинарска удружења нису сагласна да ли Савет треба да има надлежност и над медијима који нису признали Савет, или не. С тога је Министарство информисања и телекомуникација иницијално изашло са ограниченим ингеренцијама Савета. Међутим, захтев из Медијске стратегије је да Савет има надлежност над свим медијима. Према неформалним информацијама, министарство је у том делу изменило нацрт закона и успоставило пуну надлежност Савета.

Унапређивање поступка додељивања јавних средстава на име пројектног суфинансирања.

Побољшани радноправни статус новинара.

Успостављање обавезе издавача да сачини, објави и региструје интерни документ којим се успостављају мере заштите уређивачке политике.

Повећана транспарентност односа приватних медија са државом и њеним еманацијама – обавеза регистрације уговорних односа са државом, њеним институцијама и компанијама, сада је проширена, тако да се у регистру медија морају регистровати и финансијски детаљи тих односа.

Регулисање положаја произвођача медијског садржаја – регулише се оснивање произвођача медијских садржаја и њихова регистрација.

Током јавне расправе о Нацрту закона о јавном информисању критиковано је решење које се тиче изузетка од забране да држава може да оснива медије (штампане и електронске). Према Нацрту закона који је био предмет јавне расправе, изузетак важи за издаваче које оснива компанија са државним капиталом а која не обавља делатност од општег интереса (тј. није јавно предузеће) и није корисник државне помоћи. Овакав исти изузетак направљен је и за електронске медије у Нацрту закона о електронским медијима.

Ова решења су највише критикована од стране "Јунајтед групе“ и њених медија у Србији (Н1 и Нова С), главног конкурента државног телекомуникационог оператора "Телеком Србија“. Њихов главни аргумент је тврдња да Медијска стратегија предвиђа излазак државе из медија. Чињеница је да Медијска стратегија говори о приватизацији тачно одређених државних медија преко којих се остварује јавни интерес у медијима (сем РТС), али не говори о забрани да држава не може оснивати комерцијалне медије тј. да остварује комерцијални интерес у сфери медија. Нити говори о приватизацији спортских канала у портфолију "Телекома Србија“ (Арена ТВ).

Према неформалним информацијама, Министарство информисања и телекомуникација изменило је релевантну одредбу Нацрта закона о јавном информисању, тако да се изузетак од забране ограничава само на осниваче издавача који су телко компаније и само у сфери електронских медија. У садејству са забраном из Закона о електронским медијима, то би значило да држава може имати власништво само у комерцијалним електронским медијима, и то преко телекомуникационих компанија које нису јавна предузећа (што би овде био "Телеком Србија“), без права на државну помоћ, а тиме и без права на пројектно суфинансирање.

Треба имати у виду да је садашњи Закон о јавном информисању, 2014. године, управо на иницијативу "Јунајтед групе“ измењен тако да иста група друштава у свом портфолију може имати како ТВ канале и онлине медије тако и кабловску дистрибуцију. "Јунајтед група“ у Србији у портфолију има ТВ канале информативног, спортског и забавног карактера, штампане и онлине медије, као и компанију СББ који је кабловски и интернет дистрибутер. "Јунајтед група“ своје ТВ канале емитује из Луксембурга не желећи да своје канале региструје у Србији. С друге стране, "Телеком Србија“ у портфолију има кабловску и интернет дистрибуцију и спортске канале на којима приказује лиценциран спортски садржај (Арена ТВ), а не поседује штампане медије.

Фокус Нацрта закона о електронским медијима је на успостављању механизама који обезбеђују независност и проширене ингеренције регулаторног тела за медије – РЕМ. ЕУ је у својим извештајима о напретку Србије ка ЕУ критиковала рад РЕМ-а.

Новим нацртом закона држава је искључена из избора чланова Савета РЕМ-а. РЕМ ће убудуће давати сагласност на промену власничке структуре у пружаоцу медијске услуге, слично Комисији за заштиту конкуренције, само овде са аспекта угрожавања медијског плурализма. Извршена је конкретизација права пружалаца медијских услуга против оператора електронских комуникација, а пред РЕМ-ом (у случају да оператор дискриминише пружаоца медијске услуге). Проширују се и муст царрy правила (правила обавезног преноса одређених ТВ канала), са циљем боље видљивости регионалних и локалних ТВ канала, као и канала који се баве темама националних мањина. Такође је законом детаљно регулисана логичка нумерација код кабловских оператора тј. редослед постављања ТВ канала који су јавни медијски сервиси и канала који имају националну покривеност (тзв. националне фреквенције). Ово правило је РЕМ раније увео на основу својих општих аката, али то правило у пракси није било поштовано, првенствено од стране СББ-а тј. "Јунајтед групе“. Ово законско решење је оштро критиковано од стране "Јунајтед групе“, с обзиром на то да СББ више неће моћи на нултој и првој позицији ставити своје ТВ канале (Н1 и Нова С), што "Јунајтед група“ тумачи као угрожавање независних медија. Сви кабловски оператори мораће униформно да поређају наведене канале. Напослетку, врши се притисак да мандат садашњег Савета РЕМ-а престане моментом ступања новог закона на снагу, иако је то противно одредбама важећег Закона о електронским медијима.

Телко оператори са државним власништвом и власништво у медијима

Компаније за телекомуникације, чији је највећи сувласник држава, у већем броју земаља ЕУ и Швајцарској могу да буду и јесу власници медија.

Реч је о операторима: "А1 Телеком Аустриа АГ“, "Deutsche Телеком“, "OTE Group“, "Orange SA“, "Telia Company“, "Proximus SA“, "Proximus Luxembourg SA“, "Levira AS“, "Swisscom AG“.

Компанија "А1 Телеком Аустриа АГ“, где држава има 28,42 одсто власништва, у својој Аустрији је власник ТВ канала "А1 ноw“. Поред тога, у Словенији емитују канал "Студио Протеус“.

"Deutsche Telekom“, где држава Немачка држи 31,9 одсто акција, власник је низа медијских кућа које емитују програм у чак три државе – "Магента“ ТВ канали у Аустрији, "Диги Спорт“ канали и "Magio TV“ у Словачкој, док је велика мрежа "Цосмоте“ канала у Грчкој, где је "Deutsche Telekom“ присутан преко провајдера ОТЕ.

Краљевина Шведска: држава је у компанији за телекомуникације "Telia Company“ главни акционар са 39,5 учешћа, а тај провајдер је власник ТВ канала "ТВ4“, МТВ, "Ц Море“ и "ЛТМ Страуме“. "Телиа“ је до власништва над "ТВ4“ дошла аквизицијом једне приватне компаније, за шта је добила дозволу регулатора.

Краљевина Белгија: држава има 53,51 одсто удела у провајдеру "Proximus SA“, који је власник мреже ТВ канала "Pickx“. А у Луксембургу држава је стопостотни власник провајдера "Proximus Luxembourg SA“, који држи "Танго ТВ“.

"Orange SA“ за највећег акционара има државу Француску са 23 одсто акција и власник је мреже канала ОЦС у матичној земљи. Уз то, француски државни оператор у Пољској има компанију "Orange Polska SA“, која држи "Оранге ТВ“.

Естонија – тамо је држава власник 51 одсто акција у провајдеру "Левира АС“, који је власник мреже канала ЕТВ, затим "Таллинна ТВ“, као и ТВ "Франце 24“ у тој земљи.

На све ово додајмо Швајцарску, државу неспорне демократије, чија је економија у великој мери синхронизована са ЕУ. Тамо је држава већински власник компаније "Swisscom AG“, са 50,95 одсто акција, а овај оператор у власништву има канале "Blue Zoom D“, "Blue Zoom F“ и "Блуе Висион ТВ“.