Шенген није мртав, него се покварио

Министри унутрашњих послова ЕУ са забринутошћу прате утицај кризе на Блиском истоку на безбедносну ситуацију у њиховим земљама. Немачка и Аустрија појачале су заштиту јеврејских институција. Немачка министарка Фезер и њен аустријски колега Герхард Карнер, поручили су у заједничком наступу пред новинарима да Немачка и Аустрија имају посебну одговорност због своје мрачне историје.

Аустријски министар Карнер додао је да је неприхватљиво то што се тренутно само мањи број јеврејске деце усуђује да иде у своје школе или вртиће због страха од антисемитских напада. „То мора да се промени“, одлучан је Карнер.

Немачка министарка Фезер поново је оштро осудила „варварске размере“ Хамасовог терористичког напада у Израелу: „То је најгори напад од Холокауста“, рекла је. А након што евентуално почне копнена офанзиве израелске војске у Појасу Газе, безбедносна ситуација и насиље над јеврејским институцијама могла би и да се погорша.

 „Ми и органи безбедности спремни смо на све могуће ситуације. Зато смо појачали заштиту. Тако ће бити следећих неколико недеља и месеци“, рекла је министарка Фезер одговарајући на питање „Дојче велеа“.

Не расте само ризик од антисемитских напада, већ и генерални ризик од тероризма, закључено је на састанку у Луксембургу. У Бриселу је један одбијени потражилац азила из Туниса устрелио двојицу шведских фудбалских навијача и ранио још једног. Одговорност за напад преузела је терористичка група „Исламска држава“. У Француској је јадан Чечен с исламистичком позадином ножем у једној школи убио једну особу.

Белгијска министарка унутрашњих послова Анелис Верлинде објаснила својим колегама да је бриселски починилац напада дванаест година био у ЕУ, да је починио кривично дело, служио затворску казну у Шведској и четири пута тражио азил у различитим земљама. Сви захтеви су одбијени, последњи пут у Белгији 2019. Он међутим није депортован, већ се скривао у Белгији.

Захтеви за више депортација нису новост. У Немачкој је регистровано око 50.000 људи који морају да напусте земљу, јер не поседују ни минималне услове за толерисање њиховог боравка у Немачкој. У првој половини 2023. депортовано је око 7.800 особа.

Депортације често не успевају због тога што земље порекла нису спремне да приме своје држављане назад. Европска комисија жели по том питању у будућности у први план постави закон о визама. Ако нека држава одбије да прихвати депортоване особе, ЕУ би могла поново да уведе визе за грађане те земље или да бар пооштри правила о визама. „Такав приступ већ је довео до повећања броја депортација  у Ирак, Пакистан и Бангладеш“, рекла је комесарка Јохансон.

С обзиром на чињеницу да се многи мигранти крећу илегално унутар шенгенског подручја у ЕУ, многе земље, укључујући Немачку, Аустрију, Мађарску, Италију, Француску и Словенију, поново су увеле граничне контроле на унутрашњим границама ЕУ.

„То је уперено против криминала односно кријумчарења људи“, каже немачка министарка унутрашњих послова Ненси Фезер.

А граничне контроле су корисне и због потрага за осумњиченима за тероризам, поручују из других чланица ЕУ. Међутим, систематске и сталне граничне контроле у ствари су у супротности с основним правилима Шенгена која подразумевају максималну слободу кретања. Аустријски министар унутрашњих послова Герхард Карнер то описује овако: „Шенген није мртав, него се покварио.“ Али би могао и да се „поправи“ новим системом азила и бољом заштитом спољних граница Европске уније, наводи „Дојче веле“.

Дакле, више миграната морало би да се одбија већ на спољним границама. То би требало да се постигне кроз нови пакт ЕУ о азилу, који би требало да буде договорен са Европским парламентом до краја године, а потом и имплементиран за две године. До тада, према речима немачке министарке Ненси Фезер, ванредне граничне контроле унутар Шенгена морају бити на снази, „на привременој основи“. „То не радимо како бисмо гњавили путнике“, додао је њен аустријски колега Карнер, „већ да бисмо ухватили кријумчаре“.