Изра­ел има рат­ни, али не и план за „дан по­сле”

Изра­ел на­ме­ра­ва да се јед­ном за сваг­да об­ра­чу­на са Ха­ма­сом ко­ји је за­дао је­дан од нај­бол­ни­јих уда­ра­ца је­вреј­ској др­жа­ви и у то­ме има отво­ре­ну по­др­шку Бај­де­но­ве ад­ми­ни­стра­ци­је. Али, Ва­шинг­тон бри­не што Тел Авив има са­мо рат­не пла­но­ве, али не и онај за „дан по­сле”.

Чак и да успе у по мно­ги­ма ри­зич­ној коп­не­ној ин­тер­вен­ци­ји на Га­зу да уни­шти ми­ли­тан­те, Не­та­ни­ја­ху­о­ва вла­да увек не­ма ја­сну иде­ју ко ће и ка­ко по­сле за­вр­шет­ка ра­та по­пу­ни­ти по­ли­тич­ки ва­ку­ум и упра­вља­ти ра­зо­ре­ном па­ле­стин­ском ен­кла­вом. Аме­рич­ки пред­сед­ник Џо­зеф Бај­ден је и пре до­ла­ска у Тел Авив по­ру­чио Изра­е­лу да би оку­па­ци­ја Га­зе би­ла „ве­ли­ка гре­шка”.

Упи­тан о то­ме шта ће би­ти са Га­зом ако Ха­мас бу­де ис­ко­ре­њен, је­дан изра­ел­ски зва­нич­ник је од­го­во­рио: „У овом тре­нут­ку Изра­ел је усред­сре­ђен на ус­по­ста­вља­ње ху­ма­ни­тар­не зо­не за ци­ви­ле у Га­зи и на уни­шта­ва­ње вој­них ка­па­ци­те­та Ха­ма­са.”

Тре­нут­на изра­ел­ска стра­те­ги­ја кон­цен­три­са­на је на три ци­ља, са­зна­је Рој­терс, по­зи­ва­ју­ћи се на ре­ги­о­нал­не из­во­ре: уни­шта­ва­ње ин­фра­струк­ту­ре у Га­зи, чак и по це­ну ве­ли­ког бро­ја ци­вил­них жр­та­ва, по­ти­ски­ва­њу ста­нов­ни­штва пре­ма еги­пат­ској гра­ни­ци, ка­ко би усле­дио ди­рект­ни удар на Ха­мас ди­за­њем у ва­здух ла­ви­рин­та под­зем­них ту­не­ла ко­је је из­гра­ди­ла ова ми­ли­тант­на ор­га­ни­за­ци­ја.

Осим аме­рич­ких и арап­ски зва­нич­ни­ци су уз­не­ми­ре­ни што Изра­ел ни­је по­ста­вио ја­сан план за бу­дућ­ност ен­кла­ве од два, три ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка ко­јом од 2006. вла­да Ха­мас.

„Изра­ел не­ма за­вр­шни­цу за Га­зу. Њи­хо­ва стра­те­ги­ја је да ба­це хи­ља­де бом­би, уни­ште све и уђу, али шта он­да? Не­ма­ју из­ла­зну стра­те­ги­ју за дан по­сле”, ка­же не­зва­нич­но је­дан ре­ги­о­нал­ни без­бед­но­сни из­вор за бри­тан­ску аген­ци­ју.

То­ком ма­ра­тон­ских раз­го­во­ра и то­ком бли­ско­и­сточ­не тур­не­је у по­ку­ша­ју да убла­жи ху­ма­ни­тар­ну кри­зу у Га­зи др­жав­ни се­кре­тар Ен­то­ни Блин­кен је ис­тра­жи­вао мо­гућ­ност шта ће би­ти са Га­зом ка­да Ха­мас ви­ше не бу­де упра­вљао овом па­ле­стин­ском те­ри­то­ри­јом. Блин­ке­нов са­вет­ник Де­рек Шо­ле по­твр­ђу­је да је шеф Стејт де­парт­мен­та у раз­го­во­ри­ма са Мах­му­дом Аба­сом, пред­сед­ни­ком па­ле­стин­ске вла­сти на За­пад­ној оба­ли по­кре­нуо пи­та­ње ка­ко ће се по­сле Ха­ма­са упра­вља­ти Га­зом.

„Кад год иза­ђе­мо из ове си­ту­а­ци­је, по­треб­на нам је бу­дућ­ност Па­ле­сти­на­ца у Га­зи ко­ја је одр­жи­ва”, из­ја­вио је Де­рек Шо­ле за „Ен-Би-Си њуз”.

По­је­ди­ни без­бед­но­сни струч­ња­ци за Бли­ски ис­ток на­по­ми­њу да је у овом тре­нут­ку не­мо­гу­ће на­пра­ви­ти ја­сан по­ли­тич­ки план за бу­дућ­ност Га­зе. Пре све­га за­то што још ни­је по­че­ла коп­не­на офан­зи­ва Изра­е­ла на Га­зу за ко­ју се не зна ка­ко ће окол­не др­жа­ве при­хва­ти­ти.

Арон Деј­вид Ми­лер, ви­ши са­рад­ник Кар­не­ги­је­ве за­ду­жби­не за ме­ђу­на­род­ни мир и бив­ши ви­со­ки зва­нич­ник Стејт де­парт­мен­та за­ду­жен за Бли­ски ис­ток сма­тра да еле­мен­ти би­ло ког пла­на за Га­зу тре­ба да укљу­чу­ју пре­ла­зни пе­ри­од под над­ле­жно­шћу УН или ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це. У не­кој иде­ал­ној си­ту­а­ци­ји да би се ус­по­ста­ви­ла но­ва па­ле­стин­ска упра­ва над ен­кла­вом по­треб­но је не са­мо под над­зо­ром тре­ће стра­не укло­ни­ти сав ар­се­нал оруж­ја Ха­ма­са већ обез­бе­ди­ти и сна­жну по­др­шку Егип­та, Са­у­диј­ске Ара­би­је и оста­лих зе­ма­ља Пер­сиј­ског за­ли­ва у фи­нан­си­ра­њу об­но­ве Га­зе. Ми­лер на­во­ди да би сав тај на­пор тре­ба­ло да пра­ти но­ви ми­ров­ни про­цес осми­шљен да ство­ри ре­ше­ње за по­сто­ја­ње две др­жа­ве.

Пре­ма ми­шље­њу Деј­ви­да Фрид­ма­на, бив­шег аме­рич­ког ам­ба­са­до­ра у Изра­е­лу у вре­ме док је пред­сед­ник био До­налд Трамп нај­бо­ље ре­ше­ње би би­ло ка­да би пред­став­ни­ци Арап­ске ли­ге би­ли вољ­ни да на из­ве­сно вре­ме пре­у­зму „ста­ра­тељ­ство” над Га­зом. То­ком тог пре­ла­зног пе­ри­о­да они би мо­гли да ути­чу на ста­нов­ни­ке Га­зе да фор­ми­ра­ју но­ве ин­сти­ту­ци­је ове са­мо­у­прав­не те­ри­то­ри­је.

Ре­пу­бли­кан­ски се­на­тор Линд­зи Гре­јем из Ју­жне Ка­ро­ли­не  ка­же да је оп­шир­но раз­го­ва­рао са др­жав­ним се­кре­та­ром Блин­ке­ном о то­ме шта би мо­гло да усле­ди за Га­зу.

„Ве­ру­јем да Изра­ел раз­у­ме да не­ма ни­шта од нор­ма­ли­за­ци­је са Са­у­диј­ском Ара­би­јом уко­ли­ко се не обез­бе­ди не­што зна­чај­но за Па­ле­стин­це”, ка­же Гре­јем за „Ен-Би-Си њуз”.

Овај аме­рич­ки се­на­тор сма­тра да би јед­но од ре­ше­ња би­ло ожи­вља­ва­ње уло­ге Па­ле­стин­ске упра­ве, ина­че на вла­сти у За­пад­ној оба­ли, ко­ју је Ха­мас у Га­зи ис­ти­снуо пре 16 го­ди­на. Али, ка­ко до­да­је, под усло­вом да на ње­но че­ло до­ђу но­ви љу­ди.

Од по­вла­че­ња из Га­зе 2005. го­ди­не Изра­ел је во­дио не­ко­ли­ко вој­них опе­ра­ци­ја у ен­кла­ви про­тив Ха­ма­са. Али је­вреј­ска др­жа­ва ће мо­ра­ти да пре­и­спи­та сво­је прет­по­став­ке из про­шло­сти ка­ко би се пре­ки­нуо ци­клус су­ко­ба, упо­зо­ра­ва Гер­шон Ба­скин, ди­рек­тор за Бли­ски ис­ток бри­тан­ске не­вла­ди­не гру­пе за људ­ска пра­ва „Ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је за­јед­ни­ца”.

Ба­скин, ко­ји је 2011. по­сре­до­вао у пре­го­во­ри­ма о осло­ба­ђа­њу изра­ел­ског вој­ни­ка Ги­ла­да Ша­ли­та ко­ји је про­вео пет го­ди­на у за­ро­бље­ни­штву Ха­ма­са на­гла­ша­ва да ако по­сто­ји шан­са за бо­ље су­тра за Га­зу она мо­ра би­ти отво­ре­на и раз­ви­је­на где љу­ди ко­ји у њој жи­ве има­ју по­сао и мо­гућ­ност за бо­љи жи­вот. Је­дан од усло­ва за успе­шну бу­дућ­ност Га­зе је да Изра­ел ви­ше не би смео да је оку­пи­ра.

„Не мо­же­мо за­тво­ри­ти 2,5 ми­ли­о­на љу­ди у ка­вез у Га­зи и оче­ки­ва­ти да се не­ће по­бу­ни­ти”, на­по­ми­ње Ба­скин.