Ср­би­ја – зе­мља је­ди­на­ца

У Ср­би­ји жи­ви 1.904.314 по­ро­ди­ца, од ко­јих 1.311.712 чи­не по­ро­ди­це са де­цом, го­во­ре упра­во об­ја­вље­ни ре­зул­та­ти по­пи­са ста­нов­ни­штва, ко­ји све­до­че да је нај­за­сту­пље­ни­ји об­лик по­ро­ди­це у на­шој зе­мљи – брач­ни пар са де­цом. Да је Ср­би­ја по­ста­ла зе­мља је­ди­на­ца ве­о­ма сли­ко­ви­то го­во­ри и по­да­так да чак 54 од­сто по­ро­ди­ца у на­шој зе­мљи га­ји са­мо јед­но де­те, све­га 36 од­сто по­ро­ди­ца га­ји дво­је де­це, око осам од­сто ро­ди­те­ља га­ји тро­је де­це, док је удео по­ро­ди­ца са че­тво­ро и ви­ше де­це ма­њи од два про­цен­та. Струч­ња­ци Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку ис­ти­чу да се нај­ве­ћи број де­це и да­ље ра­ђа у бра­ку, а број­ке све­до­че да у на­шој зе­мљи жи­ви 825.428 брач­них па­ро­ва са де­цом и све­га 76.238 ван­брач­них па­ро­ва са де­цом. За­бри­ња­ва, ме­ђу­тим, по­да­так да у Ср­би­ји чак 320.057 мај­ки са­мо­стал­но по­ди­же де­цу, а те­рет са­мо­хра­ног ро­ди­тељ­ства но­си и 89.989 оче­ва.

Брач­ни ста­тус очи­глед­но има ути­цај на број де­це у по­ро­ди­ци – код по­ро­ди­ца ко­је чи­не брач­ни пар са де­цом не по­сто­је зна­чај­не раз­ли­ке у бро­ју за­јед­ни­ца са јед­ним (45 од­сто), од­но­сно два де­те­та (43 од­сто), док се ван­брач­не по­ро­ди­це че­шће опре­де­љу­ју са­мо за јед­но не­го за дво­је или ви­ше де­це. Удео по­ро­ди­ца са тро­је и ви­ше де­це нај­ни­жи је код по­ро­ди­ца ко­је чи­не „мај­ка с де­цом” и „отац с де­цом” и из­но­си око 4,5 од­сто. У на­шој на­ци­о­нал­ној ста­ти­стич­кој уста­но­ви об­ја­шња­ва­ју да је по­ро­ди­ца за­јед­ни­ца ко­ја се са­сто­ји са­мо од брач­ног или ван­брач­ног па­ра, то јест од ро­ди­те­ља (оба или јед­ног) и њи­хо­ве де­це. Де­те­том се сма­тра осо­ба ко­ја, без об­зи­ра на ста­рост и на брач­ни ста­тус, жи­ви у до­ма­ћин­ству с јед­ним или оба ро­ди­те­ља, и ко­је у том до­ма­ћин­ству не­ма свог (ван)брач­ног парт­не­ра или сво­је де­те.

Ка­ко у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” ис­ти­че Љи­ља­на Ђор­ђе­вић из Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку, ре­зул­та­ти по­пи­са ста­нов­ни­штва ко­ји је у Ср­би­ји спро­ве­ден од 1. до 31. ок­то­бра про­шле го­ди­не го­во­ре да се сма­њу­је број по­ро­ди­ца, а ово сма­ње­ње по­сле­ди­ца је оп­штег па­да бро­ја ста­нов­ни­штва и по­ра­ста са­мач­ких до­ма­ћин­ста­ва. Она под­се­ћа да је сва­ко тре­ће до­ма­ћин­ство у на­шој зе­мљи да­нас са­мач­ко, а из­ме­ђу два по­пи­са ста­нов­ни­штва број са­мач­ких до­ма­ћин­ста­ва по­рас­тао је за 218.478 осо­ба. На­ша са­го­вор­ни­ца, ме­ђу­тим, скре­ће па­жњу и на чи­ње­ни­цу да ра­сте број оче­ва и мај­ки ко­ји са­ми жи­ве са де­цом – у од­но­су на прет­ход­ни по­пис ста­нов­ни­штва, број мај­ки са де­цом по­ве­ћан је за 28.000, док је број оче­ва ко­ји жи­ве са­ми са де­цом ве­ћи за 13.554. За­ни­мљи­вост у ве­зи с Бе­о­гра­дом гла­си да чак два­де­сет од­сто по­ро­ди­ца у пре­сто­ни­ци чи­не за­јед­ни­це „мај­ка са де­те­том”.

„Ре­ги­о­нал­но по­сма­тра­но, нај­ве­ћи удео по­ро­ди­ца ко­је чи­не брач­ни пар са де­цом жи­ви у Пре­ше­ву, Ту­ти­ну, Но­вом Па­за­ру и Бу­ја­нов­цу, док је нај­ма­ње брач­них па­ро­ва са де­цом у Не­го­ти­ну, Жа­гу­би­ци, Ку­че­ву и Мај­дан­пе­ку. У Бе­о­гра­ду жи­ви ма­ње брач­них па­ро­ва без де­це у од­но­су на ре­пу­блич­ки про­сек, док је нај­ма­ње ван­брач­них па­ро­ва са де­цом или без њих у Шу­ма­ди­ји и за­пад­ној Ср­би­ји”, ис­ти­че Љи­ља­на Ђор­ђе­вић.

За пси­хо­ло­га Ма­ју Ан­тон­чић ови ре­зул­та­ти не пред­ста­вља­ју ве­ли­ко из­не­на­ђе­ње, јер су ре­зул­та­ти про­шло­го­ди­шњег по­пи­са ста­нов­ни­штва та­ко­ђе по­ка­за­ли да тре­ћи­на по­ро­ди­ца у на­шој зе­мљи не­ма де­те, а бра­ко­ра­звод­на ста­ти­сти­ка већ го­ди­на­ма све­до­чи да сва­ки че­твр­ти пар у на­шој зе­мљи ста­ви тач­ку на свој брак.

„Са­мо­хра­но мај­чин­ство и да­ље је жен­ског ’по­ла’ па се за­то не тре­ба чу­ди­ти чи­ње­ни­ци да ви­ше од 300.000 мај­ки у на­шој зе­мљи жи­ви са­мо са де­те­том, у по­ре­ђе­њу са све­га 90.000 оче­ва. Иако се нај­ве­ћи број де­це у Ср­би­ји ра­ђа у бра­ку, ре­зул­та­ти по­пи­са го­во­ре да ра­сте број ван­брач­них парт­не­ра ко­ји се од­лу­чу­ју на ства­ра­ње по­ро­ди­це, што је сва­ка­ко до­каз те­зе да ве­тро­ви еман­ци­па­ци­је ду­ва­ју и овим про­сто­ри­ма”, за­кљу­чу­је на­ша са­го­вор­ни­ца.