Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Најџел Кенеди затвара Бемус

Публика ће чути дела Баха, али и нумере које је компоновао славни виолиниста
Најџел Кенеди затвара Бемус
Најџел Кенеди ( Фото Танјуг/Раде Прелић)

 

55. БЕМУС

Најџел Кенеди са својом виолином, уз повремене паузе, гостује у нашој земљи већ 26 година, а слушаћемо га за викенд 21. и 22. октобра од 20 часова у Коларчевој задужбини, у пратњи оркестра „Виртуози”, на затварању 55. Бемуса. На програму је Јохан Себастијан Бах и то: Концерт за виолину број један и број два, потом Концерт за две виолине у де-молу и Kонцерт за виолину и обоу у де-молу. Са њим ће овог пута наступити наша млада обоисткиња Александра Кинђић, коју смо слушали недавно на извођењу светске премијере Концерта за обоу и камерни оркестар Ивана Јевтића. И претходних година славни виолиниста је свирао са неким од наших врсних музичара, рецимо са Сандром Белић, челисткињом, са Катарином Миленковић, виолинисткињом итд. И то је увек леп гест сарадње и са нашим музичким снагама. Наравно, слушаћемо овом приликом и Кенедијеве композиције.

– Зашто само Бах на овим концертима питају ме, а ја одговарам зашто да не – рекао је славни виолиниста Најџел Кенеди у сусрету са нашим новинарима. Одавно је познато да он воли Баха и тврди да је овај композитор омиљен и код рокера и џезера.

– Бах ствара мој спиритуални почетак дана. Свирање Баха те одведе у сасвим другачије стање ума, у отвореност према свему што те чека касније и врло је терапеутски. Шири ти свест и одржава ти прсте у кондицији. Три добре ствари од Баха! – овакву изјаву често можете чути од Кенедија.

Познати Британац рођен је у Брајтону, у породици музичара. Почео је да се бави музиком у детињству, када му је мајка, подстакавши га најпре да свира клавир, ипак на крају купила виолину. Запазио га је велики Јехуди Мењухин, који му је понудио стипендију у целости, а касније је наставио школовање на Џулијарду у Њујорку, у класи Дороти Дилеј.

Мењухин и Стефан Грапели били су му инспирација у музичком развоју, уз великог Исака Штерна. Снажном утицају ових музичара Кенеди одаје почаст у својим композицијама. Међутим гост овогодишњег Бемуса није се доказао само на пољу класике. Познате су његове обраде музике Џимија Хендрикса, настале на позив фондације коју води Хендриксова породица. Уследио је револуционарни албум „The Kennedy Experience”. На пољу рок музике Кенеди је сарађивао са бројним извођачима. Сер Пол Макартни, Кејт Буш, група „Ху”, певач „Лед цепелина” Роберт Плант, Донован, Џон Лорд, група „Ток ток”, Џеф Бек, Ијан Дури (Кенеди је почасни члан групе „Блокхед”) само су неки од њих.

Истакао се и хуманошћу, водећи одлучну борбу у корист угрожених и сиромашних. Он је и музички директор, који је основао сопствени оркестар – Тhe Orchestra of Life (Оркестар живота), ансамбл динамичних пољских и британских музичара, а годинама је био и на челу Пољског камерног оркестра. Живи на релацији Енглеска–Пољска, јер је његова супруга Пољакиња.

– Ваша публика у Србији је заиста фантастична, волите да уживате у музици, не фолирате. Видим одмах шта мислите што је права реткост. Одмах се код вас зна се да ли те неко воли или мрзи. Нема ништа између. Све је искрено, баш како треба – нагласио је овог пута по доласку у нашу престоницу.

Памтимо да је Најџел Кенеди први страни уметник који је одржао концерт у Београду после бомбардовања 1999. године. Први пут је свирао код нас 1997. године и још много пута после, али и у Нишу где је помоћ ишла за породилиште и у Новом Саду. Од бројних успеха које је остварио издваја се његово извођење „Четири годишња доба” Вивалдија, што је и најпродаванији албум класичне музике који је икада остварен, забележен у „Гинисовој књизи рекорда”, а ту је интерпретација Елгара за коју је добио награду „Албум године”, као и за извођење Брамсовог виолинског концерта и за многа друга дела.

Наши новинари су га обично дочекивали на аеродрому претходних година, а он се појављивао у мартинкама, излизаним панталонама и дресу омиљеног клуба „Астон Виле”. Обично им је наздрављао пивом. Увек је желео да покаже да је близак обичним људима, борио се против стереотипа у музици и животу и такав је и данас.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.