Мобинг на шумарски начин

Краљево – „Дечко, имаш ли ти каквих проблема, јеси ли болестан?“ Овим или некаквим сличним питањем, које му поставља његов директор, почиње радни дан Дејана Данчетовића, руководиоца службе правних послова у Шумском газдинству „Столови“ у Краљеву. Затим га директор на сваких десетак минута позива у своју канцеларију, да би га додатно вербално провоцирао, омаловажавао, претио му...

Зато је Данчетовић против Рада Вранића, директора овог дела предузећа „Србијашуме“, поднео тужбу Општинском суду, због, како је наведено, злостављања, мучења и нарушавања пословног угледа. Придружио му се и Милоје Илић, чувар шума, који такође тврди да га Вранић, иначе дипломирани инжењер шумарства, континуирано шиканира. Њих двојица су чак били принуђени да затраже медицинску помоћ, због последица свакодневних траума и стреса којем су изложени на радном месту.

Према њиховим тврдњама, Вранић примењује мобинг према свима које у фирми сматра својим непријатељима, па чак и према онима за које примети да су у пријатељским односима са „жигосанима“.

Иначе, Раде Вранић је и крајем деведесетих био на директорској дужности у овом предузећу. И у то време је, како кажу они који су тада били у предузећу, олако изрицао суспензије. Но, сва шесторица на које је та дисциплинска мера примењена добили су радне спорове, као и накнаду за изгубљене зараде, па је предузеће морало да им исплати укупно око десет милиона динара.

– Мобинг према мени почео је од када нисам прихватио директоров предлог да се одрекнем те надокнаде, а реч је о суми од 680.000 динара – каже за „Политику“ Милоје Илић.

Почетком априла ове године, Вранић је одлуком руководства „Србијашума“ враћен у директорску фотељу. Од 36 запослених у самој дирекцији „Столова“, на дуже боловање тада одлази десетак инжењера, техничара, шумара, возача…Они који су коректно сарађивали са Вранићевим претходницима, а нису сматрали да би требало да се на такав или неки други начин склоне пред гневом старог-новог директора, убрзо су схватили да су погрешили:

– Вранић је одмах наредио да ми се одузме жиг и остала средства за рад и започне контрола рејона, иначе, трећа по његовој наредби. Иако је све без мог присуства контролисано, комисија је констатовала да нема примедби, али ме 13. јуна директор Вранић шаље на годишњи одмор. На одмор упућује и чувара Исидора Максимовића, којег истовремено распоређује на мој рејон, а мене премешта у службу за уређење шума. Пошто нас је у истом дану испремештао и послао на одмор, два шумска рејона су остала без чувара – прича Милоје Илић.

На своју несрећу, на тај „пропуст“ директору указује Дејан Данчетовић:

– Било је малтретирања и раније, али од тада Вранић ме свакодневно, од седам и пет изјутра па на сваких десетак минута, позива у своју канцеларију, уз опаску „ако ти је тешко да код мене тако често долазиш, купи ролере“. Приморава ме да пишем свакојаке извештаје, да небројано пута исправљам текст тврдећи да му нешто подмећем. Приморао ме да дежурам испред канцеларије управника дела предузећа у Богутовцу, коме је требало да уручим решење о премештају на друго радно место, а најгоре у свему је то што ми, без записника, одузима предмете и даје локалним адвокатима тврдећи да сам неспособан правник, те ме редовно кажњава умањењем плате – наводи Данчетовић.

У жељи да чујемо шта о наведеним и многим другим примерима мобинга који су садржани у тужби каже и друга страна, ступили смо у контакт са директором Радом Вранићем. Иако је најпре тврдио да „нема времена“, ипак нам је заказао термин за разговор, али га је у последњем тренутку – отказао.

М. Дугалић