Комбинаторика хаоса

Србија ће 17. децембра изаћи на парламентарне и локалне изборе, а предстојећу кампању и резултате многи су већ оценили као пресудне. Иако ужива далеко највећу подршку у народу, поставља се питање да ли би одређеним закулисним радњама СНС могао да остане без потенцијала за формирање нове већине и доживи судбину некадашње СРС која је и поред више победа на изборима, у постизборној комбинаторици, увек остајала изван круга оних којима је, страним утицајем или унутрашњим интригама, дозвољено да буду део владе.

Сличним процесима данас сведочимо и у Црној Гори где страни известиоци из САД и ЕУ узимају улогу намесника и „добронамерним“ саветима сугеришу какве карактеристике би требало да имају чиниоци извршне власти. Између редова, свима је јасно, у Владу Црне Горе не могу да уђу Срби.

Идентичан сценарио поделе на пожељне и непожељне партнере у влади имали смо у Србији током двехиљадитих, а најновији догађаји сведоче да би поново могло бити покушаја обједињавања идеолошки различитих политичких структура ради постизања одређених циљева, смене власти или прекрајања изборне воље народа стварањем непринципијелних коалиција без легитимитета.

Председник Вучић о плану опозиције

План опозиције је да у постизборној комбинаторици не постоји стабилна већина што би водило хаосу у коме би се створио простор за спољне утицаје на унутрашње политичке прилике у Србији.

Председник Србије Александар Вучић овако је описао стратегију својих политичких противника пред изборе и додао да ће такозвана проевропска опозиција имати велику логистичку подршку медија који раде у оквиру исте политичке агенде.

Вучић је, гостујући на ТВ Пинк, говорио о могућим резултатима избора и упозорио да ће циљ бити стварање што ширег фронта против СНС-а и онемогућавање формирања владе која би имала подршку стабилне већине у парламенту.

- Сви резултати које смо постигли, Прокоп, нови путеви, фабрике и инвестиције, све је то могуће само захваљујући стабилном систему у коме се зна ко доноси одлуке и на коме је одговорност. Све је то могуће само захваљујући сарадњи председника и владе. Уколико тога нема, ако су председник и влада супротстављени, онда земља не може да напредује - рекао је Вучић.

Председник је, анализирајући истраживања јавног мњења, навео да СНС има око 44 одсто подршке у бирачком телу док СПС са партнерима има 10 одсто и уз мањине, како наводи постоји једна пристојна већина и стабилна подршка.

- Десничари без Шешеља и Радуловића имају око 13 одсто. Ова проевропска опозиција има наводно 22 до 23 одсто, али верујем да ће на изборима добити много мање него што се надају - рекао је Вучић.

Председник наводи да ће управо тзв. проевропске странке уз своје, како их је назвао, тајкунске медије покушати да дају велики простор управо десничарским странкама које иначе не подржавају, а све како би покушали да снизе подршку СНС-у на 37 одсто како би било немогуће формирати стабилну већину.

- Они знају да ових 44 одсто које има СНС никада неће прећи на њихову страну јер је анимозитет према онима који представљају ту опозицију превелик. Шолакови медији ће водити кампању са више позиција. Пуштаће десничаре који ће нас оптуживати да смо издајници, да смо овакви и онакви. Десничари ће ту одиграти улогу, како се то каже корисних идиота, у интересу ових странака и њихових медија. Дакле, покушаће да спусте СНС на 37 одсто. СПС да иде на 13 до 14 одсто, а онда ће да им говоре како они треба да траже место премијера и да уцењују. Десничаре ће покушати да подигну на 16 одсто. Ове тзв. проевропске да остану на 22 до 23 одсто и имате још мањине на 7 до 8 одсто. У том случају нема више стабилне већине. То је цео план, не нарочито паметан, али не ни нарочито глуп. Ово се све ради у координацији са одређеним страним службама као и страним НВО организацијама - упозорио је Вучић и додао да ће наредни избори бити пресудни.

Председник је подсетио на догађаје током двехиљадитих када су председник и влада били у тзв. кохабитацији, али и на случајеве када је владајућу вечину чинио велики број странака ДОС-а.

- Погледајте шта се тада десило. Имали смо погром на Косову и Метохији 2004. године. Имали смо уништење СР Југославије и одвајање Црне Горе што је због Резолуције 1244 био предуслов да Албанци прогласе независност тзв. Косова управо током власти Бориса Тадића и Војислава Коштунице. Све се ово догађало у тренуцима када је Србија имала слабу власт. Страним обавештајним службама управо због оваквих ствари треба слаба власт и људи који ће пристати на улогу којом се управља споља. Не могу да управљају са мном нити са СНС јер смо ми слободарска партија, а они којима су управљали странци временом су напуштали СНС. Урадили су то тек када су остајали без фотеља, а до тада им је функција била важнија и од страних упутстава - подсетио је Вучић и додао да је стратегија опозиције потпомогнуте одређеним спољним утицајима један од начина како да се поново из иностранства управља онима који владају Србијом.

Стратегија или политички куплерај

Да је овакав развој ситуације заиста могућ, сведочи и необично приближавање ставова појединих национално оријентисаних странака и наизглед идеолошки далеке им прозападне опозиције.

Председник Новог ДСС-а Милош Јовановић изјавио је гостујући у „Утиску недеље“ да за њега више не важи парола „Да ови оду, а да се они не врате“ већ да је потребно концентрисати снаге на политичку борбу са назнаком на првом делу ове реченице.

Извесна коалиција Двери и Заветника на предстојећим изборима нема јасно декларисану опцију за дан после гласања. Бошко Обрадовић је више пута лутао по политичком спектру, а делује да је развојни пут Двери у потпуности обесмислио политику у Србији. Од националистичке опције, Двери су прешле пут до приколице камиона на којој се загрљени и насмејани налазе раме уз раме Бошко Обрадовић, Борис Тадић, Драган Ђилас, Вук Јеремић, Санда Рашковић Ивић и други представници до тада наводно непомирљивих опција. На све то, Бојан Пајтић тадашњи председник Демократске странке позива своје бираче. да у поновљеном гласању на неколико места, подрже коалицију Двери-ДСС и тако им помогну да са неколико стотина неопходних гласова уђу у Скупштину Србије на изборима 2016. године. Да цензус који је тада био пет одсто не буде превише неизвестан побринуо се и тадашњи амерички амбасадор у Србији Кајл Скот који се волшебно нашао у просторијама Републичке изборне комисије. Дан касније, чудо се догодило и двојац Обрадовић-Ивић нашао се у скупштинским клупама.

Милица Ђурђевић Стаменковски наговестила је могућност сарадње са тзв. проевропским странакама након избора у Београду 2022. године када је постојала шанса да коалиција СНС и СПС ипак не формира одборничку већину у Скупштини Града.

Потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је, током расправе о буџету у скупштини, да Обрадовић и Стаменковска покушавају на популистичким причама да узму понеки глас више, а потом да за функцију склапају договоре са Драганом Ђиласом и Мариником Тепић. Министар Мали је подсетио да смо такав развој ситуације већ имали прилике да видимо

Представници странака које су окупљене око „Договора за победу“ више пута су нагласили да је једини политички циљ одлазак Алексадра Вучића са власти, а у оквиру своје кампање која је почела са протестима „Србија против насиља“, грађани нису имали прилике да чују много од програма који се нуди, осим поменутог приоритета.

Утицај странаца

Председник Србије је више пута говорио и о погубном деловању политичке и медијске сцене у Србији који отворено раде против државе, а у корист иностраног интереса.

- Многи од представника опозиције иду по страним амбасадама и после шире гласине како је то што су се задржали дуже на састанку знак да су их странци препознали као следеће на власти – испричао је Вучић и констатовао да је то срамоћење земље и народа који представљају.

Вучић је подсетио и на писмо које су представници тзв. проевропских странака писали европском комесару Жозепу Борељу у коме траже све могуће мере против председника Србије и његових сарадника.

Одлазак на канабе код страних амбасадора, у нади да ће се добити неопходна подршка у борби за власт, постао је већ устаљен манир српских политичара, нарочито после Петог октобра, преврата који је делимично, новцем и обавештајним деловањем и диригован споља. Јавност у Србији имала је прилике да се увери већ неколико пута да се политичке прилике диктирају споља.

Tадашњи председник владе Зоран Ђинђић говорио је о утицају страних амбасадора.

- Сада странце укључујете као део своје унутрашње политике – то је болесно. Ми ту болест још имамо у Београду. Имамо амбасадоре неких земаља који се понашају као шефови странака у Србији. Као да су изабрани на изборима. Они позивају министре, позивају мој кабинет и чуде се што ја нећу да их примим. Ја кажем: замислите да наш амбасадор у вашој земљи позове вашег премијера и пита га да са њим руча. Овај би мислио да је то нека шала, скривена камера. Немојте да мислите да ви можете да радите у нашој земљи нешто што наш амбасадор у вашој земљи ни случајно не би могао да ради... Ми морамо да поштујемо себе и да не дозволимо да се стране земље толико мешају у наше односе. Да ми то не тражимо, они то не би радили. Да имамо министре који на тај позив хладно кажу: ’Извините, ми немамо времена за то’, после два, три пута они би одустали. Пошто још имамо тај комплекс ниже вредности, мислим да имамо ту нездраву ситуацију да се о нашој земљи више расправља у иностранству - говорио је тада Ђинђић.

У годинама после Петог октобра, имали смо прилике да видимо формирање разних коалиција после избора на којима први, па ни другопласирани нису могли да формирају већину.

Амерички амбасадор или рајетински менталитет

Амерички амбасадор Камерон Мантер наводно је на једној вечери кумовао „историјском“ помирењу ДС-а и СПС-а уочи формирања владе 2008. године. Коалиција СПС-ЈС-ПУПС прекршила је тада договор о формирању већине са СРС и ДСС, а Драган Марковић Палма образложио је прелазак на страну коалиције око ДС назване „За европску Србију“ баналним објашњењем да се „патриотизам не сипа у трактор“. Грађани Србије научили су током наредних година владавине демократа и социјалиста да се ни Европа не сипа у трактор, али време потрошено да на тежи начин спознају ту лекцију, нико им више није могао вратити.

Није тајна ни да се странке опозиције надају да би Ивица Дачић још једном могао да промени страну.

О томе је Александар Јовановић Ћута говорио истакавши да је Дачић увек тамо где је власт и окарактерисао његово политичко деловање као врло флексибилно.

- Они из СПС се згражавају на то што се дешава у Скупштини, на то што раде Јованов и Бакарец, никако нису задовољни, али њима никакав проблем није, они су били где год треба, и "пристао сам бићу све што хоћеш". Ивица Дачић је врло флексибилан, тај ће сутра бити где год је власт и то је показао - рекао је Јовановић.

Најновији случај у коме је амерички амбасадор поново у главној улози „хероја“ је информација да се представници тзв. проевропских странака у дослуху са Кристофером Хилом од кога покушавају да издејствују одлагање избора за датум који сматрају повољнијим.

Наводно сазнање до кога су дошли медији који подржавају прозападне странке и објавиле га, офирајући своје фаворите, коментарисала је председница Владе Србије Ана Брнабић која је оценила да одређени контакти очигледно постоје.

- Мени је занимљиво ваше питање амбасадору Хилу, јер ви претпостављам имате индиције да је опозиција замолила амбасадора да се помере избори. Очигледно имате нека сазнања. Опозициони лидери су у свом последњем, од многобројних писама страним амбасадама и ЕУ, отворено написали да, због тога што нису добили одговор на њихово писмо од 30. јуна, сада делује да ћемо имати изборе до краја године. А они су у јуну молили да избора не буде, тада су рекли да ће изаћи на улице ако буде избора. Ово није моје тумачење њихових речи, већ логичном дедукцијом извлачим закључак. А ви сте амбасадору Хилу сами поставили то питање да ли разговара са представницима опозиције о померању избора, нисам вас ја терала да га поставите. Тако да, из вашег питања ја закључујем да они моле сада и Кристофера Хила да се помере избори - рекла је Брнабић.

Амбасадор Хил је загонетно одговорио да разговара са много људи, између осталог и са лидерима опозиције, али да се не меша у унутрашње ствари Србије.

Из читаве приче се може закључити или да утицај америчког амбасадора у Србији превазилази оквире његове функције или да је једноставно значај који му се придаје производ рајетинског паланачког менталитета увелико утврђеног у несразмерно великим главама без пратећег садржаја политичара у Србији.