Израелски ултиматум Палестинцима

Рат ће се завршити кад се Хамас безусловно преда и врати таоце, каже Израел, на шта супротна страна узвраћа испаљивањем ракета ка Израелу. И израелска војска наставила је гранатирање. Само јуче пре зоре гађала је чак 320 циљева у појасу Газе, када је у централном делу енклаве страдало тридесетак Палестинаца. Људи гину из минута у минут, а о стравичним разарањима сведоче спасиоци, који кажу да на терену никад нису видели нешто налик овоме. Палестински извори кажу да су израелске бомбе погодиле подручја у близини три болнице. Из Газе стижу фотографије разорених зграда и спасилаца који претражују рушевине. Министарство здравља у Гази тврди да је најмање 5.087 Палестинаца убијено од 7. октобра. Страдало је 2.055 малишана. Рањених је бар 15.000. Кажу да је само у протекла 24 сата у израелским ударима страдало 436 људи, од којих чак 182 детета. Јасно је, дакле, да о предаји Хамаса у овом тренутку нема говора, на шта указују и процене израелског Министарства одбране да рат може да потраје до три месеца, колико је, каже, потребно да тотално уништи Хамас.

Израелска војска истиче и да унутар палестинске енклаве изводи рације како би разбила терористичке ћелије које се спремају за наредне фазе рата и прикупила податке о отетима, којих, према њеним сазнањима има 222. Мета израелске војске су и положаји Хезболаха у Либану, што потпирује стрепње да ће се сукоб проширити. „Тајмс ов Израел” преноси да је циљ ових удара био да се осујете планирани напади Хезболаха, јер су, наводно, две њихове ћелије намеравале да лансирају ракете на Израел. Међутим, Кина гаји огромну бојазан да ће се оружане акције проширити у региону Блиског истока, па позива међународну заједницу да се ангажује како би се спречила ескалација. Кинески медији истичу да је специјални изасланик за Блиски исток Џаи Јун упозорио на дешавања дуж израелско-либанске и израелско-сиријске границе и истакао спремност Пекинга да ради на прекиду сукоба и промовисању решења о две државе.

Међународна заједница је реаговала како би поновила подршку Израелу у његовом праву да се брани. Тим поводом телефоном су разговарали шефови Француске, Канаде, Велике Британије, Немачке и Италије с америчким председником. Би-Би-Си преноси да су уједно позвали на поштовање међународног хуманитарног права што подразумева заштиту цивила. Џозеф Бајден је потом позвао Бенјамина Нетанјахуа, који је поновио да ће „искоренити Хамас” а такође је одвојено разговарао с Емануелом Макроном, као и шпанским и холандским премијером. Из Јелисејске палате је потом саопштено да ће француски председник данас доћи у Тел Авив. Он следи друге западне колеге, а има и посебне поводе. Прво, у сукобу је убијено 30 француских држављана, а седморо њих је нестало. Макрон обећава да ће учинити све да врати Французе које држи Хамас. Друго, Француска има највећу јеврејску заједницу у Европи, а хиљаде двојних држављана живе у Израелу. Такође, има и највећу муслиманску заједницу у западном делу Европе. Такве прилике стављају Француску у незавидан положај. Раст тензија између две заједнице већ је озбиљан и прети да ескалира. Макрон је стога далеко опрезнији у изјавама, иако се слаже да Израел има право „да се брани елиминацијом терористичких група”, али помиње и дугорочни план, говорећи да борба против тероризма не може да замени потрагу за миром који је условљен безбедносним гаранцијама за Израел и државу за Палестинце.

Док се Макрон припремао за пут, западне агенције су јавиле да је трећи конвој хуманитарне помоћи на путу ка Гази, али и да су два конвоја која су већ пристигла само кап у мору неопходне помоћи, као и да УН упозорава да је потребно и гориво, јер у супротном нема напајања струјом болница и постројења за десалинизацију воде за пиће. Израел се противи допремању горива, под образложењем да би могло да дође у руке Хамаса.

„Њујорк тајмс” пише о копненој офанзиви подсећајући да израелске снаге наговештавају да ће, ако се Хамас не преда, њихове трупе ући у Газу. Амерички лист истиче да је Вашингтон саветовао Израел да причека с копненом офанзивом да би купио време за преговоре о ослобађању талаца и омогућио већу помоћ палестинским цивилима. Позивајући се на америчке званичнике лист наводи и да САД желе више времена зарад припрема за могуће нападе група које подржавају Иран, који ће бити интензивирани када Израел покрене трупе.

Мицотакис код Нетанјахуа

Грчки премијер Кирјакос Мицотакис изразио је у Тел Авиву подршку Израелу и његовом праву на самоодбрану. Током ненајављене посете састао се с израелским премијером како би изразио огорчење због Хамасових напада и поновио потребу да се заштите цивили, ослободе таоци и избегне хуманитарна криза. Из кабинета грчког премијера јављају и да Атина прави јасну разлику између Хамаса и палестинског народа.