О кока-коли и псећим бувама

Откриће да псеће буве скачу боље од оних које живе на мачкама донело је француским професорима ветерине „анти-Нобела”, шаљиву награду која је ове године 18. пут додељена на Харварду.

Почетак сваког октобра прилика је да светска научна заједница докаже да је не чине људи без смисла за хумор, изгубљени међу књигама и епруветама. Алтернатива „Нобелу” позната као иг-Нобелова награда, коју је њујоршки математичар Марк Абрахамс основао 1991, додељује се сваке године у исто време, мало пре престижног признања шведског института, али за истраживања која су маштовита, изазивају смех и буде интересовање за науку.

Сам назив представља игру речи. Са „Иг” испред Нобеловог имена добија се придев који на енглеском значи неплеменит или прост, а у складу с тим значењем су и ручно направљене победничке статуе, које се гарантовано распадају за четири недеље.

Да храна има бољи укус ако „добро звучи”, доказао је италијанско-британски тим и освојио овогодишњег „Иг-Нобела” за нутриционизам. Особе које су јеле чипс уз електронски модификовани звук крцкања имале су утисак да је чипс хрскавији и свежији него што је заиста био.

„Улога аудиторног стимуланса на перцепцију хрскавости и бајатости кромпировог чипса” званичан је назив ове студије и ако се неко (сасвим оправдано) пита да ли су се научници стварно бавили овим истраживањем или је све само комичан сценарио, одговор се може наћи на сајту организатора овог конкурса (improbable.com).

Све награде су додељене за стварна истраживања, објављена у научним часописима, осим у четири случаја 1991. и 1994, када су грешком додељена „преварантима”. У свим осталим приликама отишле су у праве руке, дакле људима који су преданим научним радом дошли до резултата који, иако делују шашаво, имају неког смисла.

Неки су научним методама доказали оно што сви знамо, на пример, да длаке, каблови и жице на гомили имају склоност да се замрсе (физика).

Награда за хемију подељена је између два тима која су доказала сасвим супротне ствари – амерички да је кока-кола ефикасан спермицид (додуше није препоручено средство контрацепције), а тајвански да она то уопште није.

Научницима са универзитета у Њу Мексику који су установили да трбушне плесачице добијају вече напојнице за време овулације припало је овогодишње признање у области економије.

Најпрестижнији „Иг-Нобел” за мир отишао је у руке швајцарских истраживача који су установили да биљке имају достојанство.

Сваки од лауреата имао је шездесет секунди да захвали, док га не прекине осмогодишња девојчица специјално ангажована „да прекида досадне говоре”.

Међу овогодишњим награђенима су и истраживања „способности амебе да изађе из лавиринта” и о „погубним последицама армадила на археолошким локалитетима у Јужној Америци”.

Церемонију је отворио један од прошлогодишњих лауреата Деј Мејер, коаутор извештаја о нежељеним ефектима гутања сабље и то тако што је ставио у уста сабљу коју је декан медицинског факултета Харварда одмах извадио.

Економиста Ден Аријели спровео је истраживање „новог аналгетика” у јефтиној и скупој варијанти. Обе групе су заправо добијале плацебо, обичну бомбоницу, али је она „боље деловала” на пацијенте који су добијали скупљи лек, а Аријели је добио награду за медицину.

Смешни „Нобел” за књижевност отишао је у руке аутору лепо написане студије „Кретену један: наративно истраживање искуства гнева унутар организације”, односно како смирени, фини људи одједном изгубе жељу да схвате колегу и просто га „прогласе кретеном”.

„Анти-Нобели” су протеклих година додељени за низ уврнутих открића: како вијагра помаже хрчку да се опорави од „џет лега” или зашто детлиће не боли глава иако ударе њоме у дрво 12.000 пута дневно. За хемију је 1999. награђен Јапанац Такаши Макино, јер је изумео спреј који превареним супругама открива трагове сперме на доњем вешу неверника.

Церемонија је, као и сваке године, завршена Абрахамсовим речима: „Ако нисте добили ’Иг-Нобела’ ове године – а посебно ако јесте – више среће следеће године”.

Ј. К.