Повратак „принца таме”

Суочен са нарастајућом економском кризом на Острву, британски премијер Гордон Браун јуче је преузео за многе изненађујући потез, доводећи у свој кабинет бившег жестоког унутарстраначког супарника Питера Менделсона. Актуелни европски комесар за трговину, у реорганизованом Брауновом кабинету замениће Џона Хатона на функцији секретара за реформу пословања предузећа и прописа, док ће Хатон постати нови секретар одбране, уместо садашњег Деса Брауна.

Међутим, британски премијер је одредио и нове министре за трговину и саобраћај, јер су досадашњи, Дигби Џонс и Рут Кели, дали оставке. Келијева је објавила да се на наредним изборима неће кандидовати за посланика како би провела више времена са својом породицом, док је Џонс рекао да је одувек намеравао да оде из владе приликом прве Браунове реорганизације кабинета. Ово образложење делује неуверљиво будући да је Дигби Џонс, бивши шеф Конфедерације британске индустрије и члан Дома лордова, постао министар недуго пошто је Браун у јуну прошле године преузео премијерско место, иако није био члан Лабуристичке партије.

Уместо Келијеве, секретар за саобраћај биће Геоф Хун, док ће Ед Милибанд прећи на новоуспостављено место секретара за климу и енергију. У британску владу враћа се бивша шефица дипломатије Маргарет Бекет, једна од најискуснијих лабуриста која је била и привремени лидер партије после изненадне смрти Џона Смита, а до избора Тонија Блера на то место. Аналитичари очекују да ће Бекетова бити задужена за дисциплину у кабинету, у којем ће Алистер Дарлинг остати на месту секретара за финансије.

Медији преносе и очекивања да Браун формира и кризни комитет за борбу против финансијских потреса, по сличном моделу као и онај који се бави безбедносним питањима.

Упркос томе што Браун реорганизацију кабинета правда потребом да се власт суочи са надолазећом економском кризом, његови јучерашњи потези су запрепастили све парламентарце у Вестминстеру. Шок је, пре свега, изазвала одлука којом ће се из Брисела у Лондон вратити Питер Менделсон, вишегодишњи Браунов заклети политички непријатељ, што датира од 1994. године када је он уместо Брауна подржао Тонија Блера на изборима за лидера лабуриста.

Међутим, постепено помирење је дошло на видело када је овог лета у току тешке препирке између Менделсона и француског председника Николе Саркозија око међународне трговине британски премијер подржао европског комесара за трговину рекавши да је урадио „изузетан посао”.

Менделсон је, иначе, два пута био министар у кабинету блиског сарадника и бившег премијера Тонија Блера, али је оба пута поднео оставку под контроверзним околностима. Први пут због бескаматног кредита од 373.000 фунти за куповину куће у елитном делу западног Лондона, први чему му је у овај новац дао лабуристички парламентарац и мултимилионер Џефри Робинсон, чије је пословање контролисало Менделсоново министарство. Оставку је дао због притиска јавности, која се запитала како министар купује кућу, укупно вредну 475.000 фунти, када му је годишња плата 40.000 фунти.

Други пут Менделсон је дао оставку због оптужби да је прекршио овлашћења приликом захтева индијских мултимилионера браће Хиндуџа да добију британски пасош. Иако је ова афера дуго испуњавала ступце британске штампе, истрагом је утврђено да Менделсон није одговаран за скандал.

У Британији је, иначе, стекао и надимак „Принц таме” због бескомпромисних закулисних радњи у напорима да Лабуристичка партија 1997. године победи тада владајућу Конзервативну партију.

Његово постављање је део реорганизације кабинета уочи почетка јесењег заседања Парламента и Браунов покушај да ојача владу у борби против последица светске финансијске кризе у Британији.

Овакву Браунову одлуку, како преносе британски медији, појединци оцењују као „мајсторски потез”, а други као „изузетан корак назад ка најгорим елементима Блерове ере, који оживљава вероватно најразорнију фигуру у недавној лабуристичкој историји”. Међутим, и даље је неизвесно да ли ће ови потези допринети да се бар умањи ако не и заустави пад популарности лабуриста у британској јавности.