Председник Специјалног суда: Прете нам

Писање пресуде за убиство премијера Зорана Ђинђића ближи се крају. Пет месеци после изрицања првостепене одлуке, из зграде у Устаничкој улици на адресе окривљених, бранилаца и тужилаштва ових дана биће послато образложење на више стотина страница због чега је Специјални суд прогласио кривим и осудио Милорада Улемека Легију и припаднике "земунског клана". Ната Месаровић, председница већа које је донело пресуду, по окончању овог обимног посла, напустиће Специјални суд и вратиће се у Врховни суд Србије.

Милан Ранић, председник Посебног одељења Окружног суда, познатијег као Специјални суд, каже да због сложености и обимности овај посао није могао раније да буде окончан. У том суду и даље је у току издвојен процес против "земунског клана", за више убистава и отмица, који је после пресуде за атентат на Ђинђића постао приоритетан предмет Специјалног суда и треба да буде окончан до краја године. Ту су и "стечајна", "друмска", "саобраћајна" и "царинска мафија", као и случај познат као "вехабије".

Укупно 12 судија овог суда, распоређених у четири судска већа, тренутно суди 31 предмет са укупно 409 оптужених.

– Од оснивања суда до данас овај суд је изрекао 33 пресуде за 110 особа, од чега је 13 пресуда потврђено, а на две одлуке није било жалби. Под истрагом је тренутно 251 особа, што чини укупно 35 предмета, на којима раде четворица истражних судија. Ната Месаровић одлази у Врховни суд Србије, због чега неће моћи да функционишу сва четири судећа већа, а најављен је прилив нових предмета. Постојећи број судија недовољан је да би овај суд био ажуран – каже судија Ранић у разговору за "Политику".

Милан Ранић члан је већа у случајевима "земунски клан" и "стечајна мафија", а председаваће већу у процесу против вехабија. У правосуђу је на разним функцијама провео 28 година, а председник је Специјалног суда од оснивања, 2003. године. Тврди да се на судство не може утицати у целини, већ само на поједине судије које немају довољно храбрости да се томе одупру.

– Политичари на високим државним функцијама у јавним наступима преузимају улогу суда, па јавно суде и пресуђују. Неки политичари који нису на власти јавно прете судијама да ће, када дођу на власт, очистити судство избором нових судија. На слободу обављања судијске функције утиче и писање медија. Судство мора да буде под критичком лупом носилаца јавних функција, медија и шире јавности, али само када је реч о ажурности и казненој политици. Критика суда, када је реч о утврђивању кривице у појединим предметима, представља притисак на суд. Судство је слободно у оној мери у којој су носиоци државних функција спремни да се у пракси, не само декларативно, одрекну улоге да јавно суде и пресуђују, већ да ту улогу препусте онима којима је она намењена по Уставу и закону – каже председник Специјалног суда, не желећи да именује политичаре који се мешају у рад суда.

Судије Специјалног суда, према речима нашег саговорника, до данас нису обавештене о томе да ли је полиција на трагу особама које су у мају ове године, уочи изрицања пресуде за убиство Ђинђића, послале претеће писмо судији Нати Месаровић, у коме је писало да ће "за Ђинђића платити високу цену". Није познато ни ко је, нешто раније, одврнуо шрафове на точковима аутомобила Милана Ранића, нити ко стоји иза претње: "Ни 10 таквих као ти неће јој помоћи", изречене телохранитељу Маје Ковачевић, судије и портпарола тог суда.

– Већина судија Специјалног суда има лично обезбеђење, али један број судија, међу којима сам и ја, из непознатих разлога немају. Почетком године тражио сам да ми се додели лично обезбеђење, али га до данас нисам добио, иако је из кабинета министра унутрашњих послова још 8. маја стигао допис да ће полиција предузети мере заштите моје личне и имовинске сигурности. После случајева претњи који су познати јавности, било је и других сумњивих догађаја, за које нисмо потпуно сигурни да ли представљају озбиљна упозорења, па нисмо обавештавали јавност – каже судија Милан Ранић.

Председник Специјалног суда наводи да полиција обезбеђује једино зграду у којој он живи, али да такво обезбеђивање нема никакве сврхе, јер највише времена проводи ван куће.

– Чланове моје породице и мене лично нико не обезбеђује, па ћу тражити да се и оваква врста обезбеђења укине. Нисам оптерећен ризиком свог посла, али надлежни органи су обавезни да поклоне нарочиту пажњу обезбеђењу судија овог суда – истиче наш саговорник.