Вечером против климе

Људи би требало да сведу конзумирање меса на четири скромне порције недељно и да се задовоље једном литром млека за седам дана, како би избегли убрзане климатске промене, препоручује се у најновијем извештају британске „Мреже за истраживање хране и климе” . Како преноси лондонски „Гардијан”, у извештају се наводи да би требало смањити укупну потрошњу хране, а нарочито производа ниске хранљиве вредности као што су алкохол, слаткиши и чоколадице.

То ће, сматрају, навести људе да се врате навикама својих мама и бака као што су куповина сезонских производа, кување у лонцима са поклопцем и експрес лонцима, шетња до продавница...

Стручњаци које смо замолили да прокоментаришу ове најновије налазе слажу се да начин производње хране утиче на квалитет животне средине и прехрамбених производа.

– Чињеница је да живимо у ери загађења и природно је да то утиче на околину. Земљиште је добрим делом загађено, а и биљке које људи и животиње користе у исхрани често се прскају пестицидима. И начин гајења животиња на фармама, третирање антибиотицима и другим лековима, утиче на квалитет месних и млечних производа који се од њих добијају – каже за „Политику” Весна Зечевић, нутрициониста-дијететичар.

Како нам је објаснила, у исхрани треба користити све намирнице, али у складу с личним потребама.

– Злоупотреба хране није добра, енергетски унос мора бити једнак енергетској потрошњи. Препоручљиво је да се у исхрани користи више рибе, воћа и поврћа, а мање месних и млечних производа – појашњава она.

У Министарству заштите животне средине и просторног планирања кажу да овај извештај представља меру адаптације на измењене климатске услове.

– Неопходно је прилагодити начин производње хране новонасталим климатским условима и променама које се очекују у ближој и даљој будућности. Неки делови Србије су све чешће изложени поплавама, ерозији земљишта, клизиштима, суши и другим непогодама које узрокују велике економске штете, а нарочито је погођен сектор производње хране – рекла је за наш лист Данијела Божанић, руководилац групе за климатске промене у овом министарству.

Како нам је објаснила, последњи објављени извештај Међународног панела за климатске промене, говори да би до краја 21. века (2090 – 2099) температура могла да порасте за 1,8 до 6,4 степена Целзијусове скале у односу на период од 1980. до 1999. године. То значи да ће доћи до промене нивоа мора, промене токова морских струја, а елементарне непогоде ће бити учесталије. Све ово ће имати неповољан утицај на водоснабдевање, производњу хране и електричне енергије.

А шта још откривају стручњаци „Мреже за истраживање хране и климе”? Они дају одговор на питање која карика у ланцу исхране највише загађује околину. Иако се паковању придавало много медијске и политичке пажње, оно је тек на петом месту, иза пољопривреде, у оквиру које се нарочито мисли на производњу, превоз, кување и хлађење хране код куће, алии на метан који домаће животиње испуштају у ваздух подригивањем.

Такође, сектор исхране Уједињеног Краљевства произведи количину гасова стаклене баште која се подудара са 33 милиона тона угљеника. Када се дода и увоз, овај број расте до 43,3 милиона тона. Обе цифре чине петину емисије гасова Уједињеног Краљевства, али искључују индиректне утицаје радњи као што су крчење кишних шума због говеда и усева, за које су друге студије процениле да чине пет до двадесет одсто глобалне емисије. Судећи по овом извештају, месна и млечна индустрија заједно чине половину ове емисије, кромпир, воће и поврће 15 одсто, пића и други производи са шећером 15 одсто, а хлеб, пецива и брашно 13 процената.

Стручњаци позивају на смањење потрошње млека и млечних производа у развијеним земљама како би се одржала стабилна производња уз раст популације на процењених девет милијарди до 2050. године.

Истовремено, емисије гасова који се стварају на фармама могу се смањити ефикаснијом употребом вештачких ђубрива, хране и енергије, променом исхране стоке и употребом обновљивих горива. Ово ће, кажу, смањити емисију гасова у овом сектору од 50 до 67 одсто. То, наравно, није довољно, јер Уједињене нације препоручују развијеним земљама да смање укупне емисије до 80 процената до 2050. године.

А у истраживању, које је у свом октобарском издању спровео магазин „Еколоџист”, истиче се да су претеране тврдње да ће људи преласком у вегетаријанце зауставити климатске промене и смањити притисак на растуће цене хране. То би, сматрају, нашкодило људима који зависе од животињских производа. Њихов предлог је да се потрошња меса преполови, као и да се животиње, што је више могуће, хране травом и остацима хране коју људи не поједу.

Представљање крава и оваца као четвороножног оружја за масовно уништење одвраћа пажњу са правих проблема када су у питању климатске промене и производња хране, мисли уредник овог магазина. Предложен је и нови начин исхране, по коме би грађани УК требало да, уместо досадашњих 1,6 килограма меса и 4,2 литра млека недељно, једу 500 грама меса и пију литар млека у току једне седмице. То значи да ће Острвљани дати свој допринос смањењу емисије штетних гасова ако би седмично јели две кобасице, три танке кришке сланине, једне пилеће груди, литар млека или сто грама сира.

Било би занимљиво да се слична рачуница изведе и за наше поднебље, иако би вероватно „пала” негде између шницле и сланине.