За путеве 2,9 милијарди евра

У завршетак друмског Коридора 10, аутопута Београд – јужни Јадран и мреже регионалних путева наредне четири године биће уложено 2,9 милијарди евра,под условом да не буде концесије за аутопут Хоргош–Пожега. Националним планом изградње путне и железничке инфраструктуре, усвојеним на последњој седници владе, предвиђено је да се ови пројекти финансирају из буџета (1,41 милијарда евра), донација (100 милиона евра) и међународних кредита (1,39 милијарди евра).

Коридор 10 ће, укључујући и обилазницу око Београда, коштати 1,59 милиона евра, а мораће да буде завршен до 2011. године. Финансијска конструкција за деонице Хоргош – Нови Сад, Ниш–Димитровград и Лесковац–Прешево је заокружена. Осим 150 милиона евра кредита Европске банке за обнову и развој, 100 милиона евра грчке донације из Хеленик плана, 540 милиона евра кредита Европске инвестиционе банке и још 400 милиона евраСветске банке,Србија ће преосталих 395 милиона евра обезбедити из буџета, тачније из приватизационих прихода.

(/slika2)Подсећања ради, Европска инвестициона банка пре неколико дана је пристала да са 240 милиона евра кредитира деоницу Лесковац – македонска граница, а са 300 милиона евра крак коридора од Ниша до границе са Бугарском. Зајам би требало да буде одобрен на 25 година са почеком од пет до седам година и каматом око три одсто.

Прва транша кредита Светске банке износи 400 милиона долара, од чега ће 200 милиона бити усмерено на деоницу Лесковац–Прешево, а остатак на аутопут према граници са Бугарском. Препорука Светске банке је да се одмах распишу претквалификациони тендери за избор извођача радова, како би изградња почела са првим данима наредне грађевинске сезоне.

Међу приоритетима је и аутопут Београд – јужни Јадран. Он треба да буде грађен у периоду од 2010. до 2012. године.

У плану је ипак наведено да за сада нису обезбеђена средства, нити је преговарано са међународним финансијским институцијама. Очекивани укупан трошак повезивања Београда и границеса Црном Гором је око три милијарде евра.Због високе цене и ограниченог фискалног капацитета, владин тим је проценио да ће моћи да се финансирају радови само у износу од 600 милиона евра (зајмовима код ЕИБ и ЕБРД у висини од по 150 милиона евра и из буџета 300 милиона евра).

(/slika3)Предвиђена средства за друмску инфраструктуру биће мања, како се напомиње, уколико се реализује уговор о концесији за изградњу аутопута Хоргош–Пожега.

Обнова и изградња регионалне мреже аутопутева кошта 715 милиона евра, а 2012. година је назначена као рок за завршетак. Планирани су радови на аутопуту Крагујевац–Баточина, који коштају 65 милиона евра, и полуаутопуту Пожаревац–Неготин у износу од 190 милиона евра који ће се финансирати из државне касе. Аутопут Панчево–Вршац у износу од 200 милиона евра биће финансиран из покрајинске касе, а 260 милиона евра за полуаутопут Кикинда–Лозница заједнички ће обезбедити буџет Војводине и НИП Србије.  

Влада, такође, планира да отпочне модернизацију и обнову пруге на Коридору 10, што значи повећање брзине и изградњу дуплог колосека на појединим деоницама.Према првим проценама Светске банке, потребно је 1,7 милијарди евра, а детаљни обим и динамика модернизације ће бити утврђени у сарадњи са стручњацима немачке владе и немачких железница. За припрему пројекта потребно јеод 12 до 18 месеци. Назначено је да би тај подухват требало финансирати из државне касе, кредита ЕБРД и претприступних фондова ЕУ (око милијарду евра), на којима ће Србија инсистирати и који би могли да почну да пристижу од 2010. године.

Маријана Авакумовић

--------------------------------------------------------

Из буџета 1,41 милијарда евра

Што се буџетског финансирања тиче, претпоставља се да ће највећи део од 1,41 милијарде евра бити обезбеђен приватизацијом НИС-а, „Галенике”, као и иницијалних јавних понуда акција Аеродрома „Никола Тесла”, Телекома „Србија”, Комерцијалне банке и ЕПС-а.

Половина средстава из НИП-а биће преусмерена на инфраструктурне пројекте. Министарство финансија, које је између осталог и због завршетка Коридора 10 урадило ребаланс буџета, процењује да из републичке, покрајинске, касе Београда и Новог Сада може годишње да се издвоји од 350 до 400 милиона евра.

-------------------------------------------------------

Србија није презадужена

Србија, како се наводи у Националном плану за изградњу инфраструктуре, није презадужена земља. Укупни јавни дуг износи 8,62 милијарде евра или око 25 одсто бруто друштвеног производа.

Додатним задуживањем од око 1,39 милијарди евра учешће јавног дуга би порасло на 28 процената у 2009. години, али би услед пораста БДП оно до 2012. године опало на испод 20 одсто.